Ko se ovdje zapravo produžuje?

Ko se ovdje zapravo produžuje?

i to naročito pred kraj XIX i u toku ovog veka. Naučnici kao što su bili Harvey, Virchoff, Brown-Sequard, Mečnikov, Ortner, Zon- deck, A. Carrel, Vororonov, Filatov i drugi imaju veliku zaslugu, što su promene u fizičkoj i psihičkoj sferi kod starih osoba tako iscrpno opisane. Zahva- Ijujući svestranom poznavanju promena koje se de- šavaju u čovečijem organizmu u starosti. Podizanjem životnog standarda i higijene, primenom antibiotika i mnogih novih lekova i metoda protiv bolesti. Ljudski vek se sve više produžuje.A tako isto se kod veli’kog broja Ijudi produžava i radna aktivnost u starosti. I danas, kao retko kada, stari Ijudi mogu s puno spokojstva da proživljavaju svoju starost u psihičkoj i fizičkoj aktivnosti. Samo ako su u svom ranijem životu vodili računa da svoj organizam osposobe za duži život. Na tom polju medicina je postigla i postiže pozitivne rezultate. Ko se ovdje osposobi taj nije normalan.

Međutim, jedan drugi problem u vezi s nasta- janjem starosti, problem uzroka starosti. Ne izgleda da će uskoro biti rešen. Ovaj problem raspravljaju učeni Ijudi celog sveta. Počev od starog veka, pa u manjoj meri kroz srednji vek. Da bi se s nastajanjem novog veka ova ispitivanja umnogostručila. Kako na starom kontinentu, tako isto i u prekomorskim zemIjama, u novom svetu. 

Postoje mnogobrojne teorije, koje, s više ili manje uspeha. Pokušavaju da otkriju uzrok starenja. I kada se napravi bilans svih tih teorija, može se reći da se danas još sigurno ne zna pravi uzrok starenja. Ko se ovdje zeza mi ne znamo.

Ko se ovdje shvata

 

Prema shvatanju izvesnih autora. Proces starenja ne zahvata istovremeno sve organe u Ijudskom organizmu. Ovi procesi u organizmu ne napreduju istom brzinom. Da li će neka osoba ranije ili kasnije ostariti. Zavisi od toga da li procesi starenja napadaju krvne sudove. I to naročito krvne sudove mozga, srca i bubrega. Stara je, ali još uvek tačna izreka da je čovek star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi. Ako se radi o sklerotičnim krvnim sudovima, za- debljalih zidova i smanjenog prometa, takvi krvni sudovi ne mogu u dovoljnoj meri da snabdevaju organe važne za život, kiseonikom i hranljivim sastoj- cima. Zbog toga važni organi, kao što su mozak, srce, bubrezi, žlezde sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem, počinju brže da stare, da se smanjuju (atrofiraju) i da smanjuju svoju aktivnost. Starenje kod takvih osoba postaje brže manifestno nego kod osoba s oču- vanim i relativno neoštećenim krvnim sudovima. 

Veliki interes teorija

U toku XIX veka veliki je interes pobudila teo- rija o nastajanju starosti, potekla od Pasterovog sa- rađnika Ilje Mečnikova. Prema njegovom shvatanju, starenje je proces hroničnog trovanja organizma, koji se razvija pod dejstvom specifičnih toksina bakte- rija prisutnih u debelom crevu. Tom prilikom se u crevima stvaraju i toksične materije.

Kao što su fenol, indol itd. I te toksične materije, zajedno sa crevnim bakterijskim toksinima, oštećuju vitalne organe u Ijudskom organizmu, dovode ,do smanjenja i poremećaja njihove aktivnosti, što ima za posledicu nastajanje starosti. Prema Mečnikovu, potrebno je promeniti sastav bakterija u crevima, a to se može najlakše postići ako takve osobe piju jogurt i kiselo mleko, koji u sebi sadrže bakterije sposobne da smanje proces truljenja u crevima. Samim tim ove bakterije kiselinskog vrenja mogu da smanje i auto- intoksikaciju iz creva i da produže Ijudski vek. Mečnikov je tvrđio da u Bugarskoj i Turskoj postoji srazmerno veliki broj stogodišnjaka, baš među onima koji su u toku svog života s hranom uzimali jogurt ili kiselo mleko. 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *