Trovanja krizama raznih događaja

Trovanja krizama raznih događaja

Trovanja zagađenom i pokvarenom hranom su mnogobrojnija nego što se registruju i opasnija nego što se veruje. Ona mogu biti masovna, u obliku epi- demija sezonskog karaktera. Naročito leti, kada se namirnice lako zagađuju i kvare. Trovanja hranom mogu da prouzrokuju:

  • —   prirodno otrovne namirnice, kao što su gljive, proklijali krompir, ribe itd.;
  • —     razni hemijski otrovi od posuđa i ambalaže;
  • —   sredstva kojima se prska i zaprašuje voće i povrće protiv biljnih štetočina: pesticidi;
  • —   otrovi od zakuženih namirnica klicama koje luče otrove.

Najčešća trovanja izazivaju klice nazvane »tro- vači-hrane«. Koje su jako rasprostranjene u prirodi i napadaju podjednako Ijude. Životinje i namimice. Osim toga postoje klice koje su povremeno. U izvesnim uslovima škodljive bilo svojim množenjem ili otrovnim lučenjem. Klice »trovači hrane« najčešće se prenose namimicama životinjskog porekla, ređe na- mirnicama biljnog porekla. One zagade hranu pri obradi i mkovanju na putu. Od proizvođača do potro- šača, a ređe zaraza potiče od bolesne životinje. Naj- plemenitije namimice, kao mleko. I mlečni proizvodi, meso i prerađevine od mesa, najlakše se zagade, jer su podesne za ishranu i razmnožavanje klica.

Trovanja mlečnih proizvoda

Mleko i mlečni proizvodi, kada su zagađeni, po- kvareni i nisu higijenski ispravni, najčešći su prouz- rokovači trovanja. Nijedna namirnica se toliko ne preručuje, mućka, meša i ne prođe kroz toliko ruku i posuda kao mleko. Gradsko mleko se obrađuje top- lotom (pasterizuje ili sterilizuje) radi uništavanja škodljivih klica, i bilo bi dobro kada se ovo ne bi po- novo zagadilo dok dođe do potrošača. Svako mleko, pasterizovano ili obično, treba ponovo prokuvati pre potrošnje, izuzev sterilizovano, koje se može koristiti direktno iz proizvodnje.

Zdrava stoka treba da daje zdravo meso, ali meso počinje da se zagađuje pri klanju, klaničnoj obradi, transportu i raznim nehigijenskim postupcima u me- sarnicama, ugostiteljstvu i domaćinstvima. Cesto takvo meso, jako zagađeno, ne može da sanira (ozdra- vi) ni dugotrajno kuvanje ni pečenje, niti da ga učini upotrebljivim i bezopasnim za jelo.

Namirnice i zagađenost

Namirnice zagađene klicama »trovačima-hrane« mogu imati sasvim normalni izgled, a zaraženost se može utvrditi samo bakteriološkim ispitivanjima. U većini slučajeva zagađene namirnice menjaju svoj izgleđ, boju, ukus, miris, oblik i čvrstinu, tako da se i prostim pažljivim pregledom može utvrditi zagađe- nost i škodljivost.

Najčešći prouzrokovači trovanja među namir- nicama su:

— Mleko i mlečni proizvodi: mladi domaći sire- vi, poslastice spravljene sa mlekom, kao što su slađo- leđ, šlag i druge poslastice ođ jaja, itd.

— Bajata podgrevana jela, držana na toplom mestu.

Konzerva jed- nom otvorena leti i na letovanju treba odmah da se utroši; otvorene konzerve nisu za čuvanje i držanie. Važno je da kutija od konzerve bude čista, hermetički zatvorena i da nije bombirana, a da pri otvaranju ne ispušta gasove i ne zaudara.

Leti i na putu treba voditi računa i o sledećem:

— Ne piti vodu iz bunara i sumniivih izvora; takvu vodu treba prokuvati, kao i mleko: zato ie nai- bolie nositi u termosu čaj, mineralnu vodu ili piti voćne sokove.

Izbegavati u ishrani mlade i neprevrele si- reve od individualnih proizvođača, jer su često zaga- đeni, nehigijenski obrađeni, držani u nečistim posu- dama itd.

— Izbegavati takođe nečisto povrće i voće, koje može biti samo zagađeno već i zatrovano raznim prskanjima protiv biljnih štetočina.

— Ne jesti namirnice koje su izmenile svoje or- ganoleptičke osobine: izgled, miris ukus i konzisten- ciju. — Izbegavati svako alkoholno piće, u svakom slučaju ne piti u većim količinama

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *