Hranjenje tračevima i štetnost za uzrast

Hranjenje tračevima i štetnost za uzrast

Ishrana treba da se prilagođava dobu uzrasta, radu, sportu, kretanju, igri i apetitu, kao i sezoni i navikama. Ne treba zabo- raviti da dete od 12 godina jede kao i njegovi rodite- Iji: količinski i kvalitetno, i sa više plastičnih sasto- jaka za razvoj i rastenje. To izaziva hranjenje.

I za vreme leta i letovanja treba se držati osnov- nih zahteva pravilne ishrane:

  • —    treba jesti dovoljno i zadovoljiti svoje ener- getske potrebe;
  • —    treba pored hranljivih sastojaka unositi sva- kodnevno u organizam i zaštitne namirnice koje sa- drže vitamine, belančevine i mineralne soli;
  • —    ishrana mora biti uravnotežena i raznovrsna da bi se održao povoljan međusobni odnos. Hranljivih sastojaka i da bi hrana mogla što bolje i racionalnije da se koristi hranjenje.

U mnogim letovalištima nestručno vođenim daje se mnogo hleba, po volji i preko celoga dana, da bi se dobilO što više u težini i stvorio utisak o »dobroj ishrani«. Cilj letovanja nije u gojenju, već u posti- zanju opšte vitalnosti, krepkosti i snažnosti.

Hranjenje ljeti

Letnja ishrana uglavnom treba da se sastoji:

  • —    od mesa i mesnih prerađevina (konzervi, a manje od suho-mesnatih proizvoda), mleka i mlečnih proizvoda (jogurta, kiselog mleka i sira), voća i po- vrća;
  • —     od lako svarljivih namirnica koje se malo za- državaju u želucu i brzo koriste, kao čorbasta jela, mleko, jogurt, čaj, voćni sokovi; zatim nešto sporije svarljiva su meka ili tvrdo kuvana jaja, kuvani piri- nač, krompir-pire, kompoti, posne ribe, zrelo voće, kuvano povrće. Jednostavna i prosta jela se lakše vare od komplikovanih, manje količine od većih. Kuvano i pečeno od prženog, žitko i kašasto od čvrstog. Za decu i osobe sa osetljivim stomakom najbolji su česti obroci. Male količine i raznovrsna hrana. Sve namirnice su manje ili više dobre i hranljive. Ali načini ishrane i gotovljenje jela, držanje i rukovanje namir- nicama nisu isti. Najskuplja jela nisu uvek najbolja.

Treba jesti u određenim satima, a što je još važ- nije — u određenim razmacima između obroka, što zavisi od vrste hrane i njene svarljivosti.

Namirnice moraju biti higijenski ispravne za ishranu. Neškodljive i nepokvarene. Tj. zdrave, sveže, sa svojim prirodnim organoleptičkim osobinama mi- risa, ukusa i izgleda, da bi se smanjio rizik trovanja hranom.

Više treba koristiti pečene i kuvane namimice, sterilizovane i neoštećene konzerve nego kobasičar- ske prerađevine od mesa, koje se lako kvare, loše drže i nehigijenski čuvaju.

Šta se koristi tada?

Koristiti više kuvano povrće, voće sa korom koja može da se Ijušti. Kompote, džemove i marmeladu iz konzervi.

Preporuke za one koji letuju u kampovima, više se sami hrane. Ili koji putuju svojim kolima i sta- nuju pod šatorima.

— Nositi što koncentrovaniju hranu: sa što više hranljivih sastojaka, a što manje kabastu. Dakle, treba nositi konzerve od mesa i paštete, konzervisano i kondenzovano mleko, džemove, marmeladu u manjim konzervama, biskvite i keks, čokoladu i šećer, eks- trakt kafe rastvorljiv u hladnoj vodi itd. — Naša konzervna industriia daje higijenski is- pravne i kvalitetne proizvode, tako da se mogu široko koristiti u letnjoj ishrani, mada su manje ekonomski pristupačne. Preporučuju se konzerve od mesa, povrča i voća, samo u manjim pakovanjima.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *