Ukusi informacija i dezinformacija

Ukusi informacija i dezinformacija

Doručak: mleko u svima oblicima informacija, svež maslac ukusi dezinformacija, margarin, med, slatko ili pekmez sa kriškom hleba. Kaloričniji doručak može da sadrži suvu slaninu, pržena jaja, sir itd.

Ručak: razno predjelo ili čorba od povrća ili mesa, dok je glavno jelo od mesa, sa varivom od tes- ta, cerealija ili krompira, salata, voće ili poslastice. Dobri ukusi zaista

Večera: čorba od povrća, jedno jelo sa mesom, jajima ili si- rom, kuvano povrće, salata, voće ili posla- stica. Lakša večera od kiselih mleka, sira i kuvanih jaja.

Užina: između dva obroka obično se sastoji od kriške hle- ba sa sirom, i pekme- zom ili marmeladom. Ili šolja kisela mleka ili jogurta sa čajem i voćem koji su dobri ukusi.

Ukusi za piće

Piće: zdrava, sveža pitka voda, voćni sokovi, mleko ili kak- va mineralna voda.

KAKAV TREBA DA JE DORUčAK

Doručak se može dopunjavati prema dobu uzrasta, razvijenosti, vrsti rada, ličnom ukusu i tako po- jačavati njegova hrarjjiva vrednost. Dodaci doručku mogu biti:

  • —   belančevinaste namirnice, kao što su hladna mesa i njegove prerađevine, suhomesnati proizvodi, zatim ribe i jaja;
  • —   masnoće kao maslac, kajmak, margarin i sla- nina;
  • —   zašećerene namirnice, kao što su slatko, pek- mez, marmelada, med itd;
  • —     zrelo voće i sirovo povrće;
  • —   hleb po volji i potrebi do 200 g, biskviti, keks, ili kakva poslastica;
  • —     sira raznih vrsta.

Navike se mogu stvoriti postepeno i tako ojačati jutarnji apetit. Doručak bi trebalo dopunjavati i po- jačavati, dok ne postane navika i potreba.

Doručak ne sme da je monoton, uvek istog sa- stava. Ne smatrati ga kao obed niže vrednosti, već ga treba menjati i učiniti raznovrsnim, kao i ostale ob- roke, učiniti ga poželjnim. Solja mleka, jogurt sa me- dom i slatkim, maslacem ili parčetom sira, sa voćem, voćnim sokom i kompotom mogu se smenjivati i do- punjavati u nedogled, samo ako se na to misli.

Doručak ne sme da se uzima na brzinu, užurbano, ili da se svede na šolju čaja ili crne kafe, koji su bez ikakve hranljive vrednosti. Slab doručak dovodi do brze izgladnelosti, koja se najčešće utoljava kriškom hleba, što neretko, uzeta pred podne, pokvari ručak.

Stvaranje dobrih navika

Stvaranje dobrih navika u ishrani je neophodno za zdravlje i treba početi sa doručkom.

UTICAJ DODATNOG OBROKA NA RADNI UClNAK

Hrana je život i rađ

Dovoljna i pravilna ishrana radnika održava i poboljšava ne samo zdravlje, već i radnu sposobnost. Ishranu treba usmeravati prema opštoj radnoj aktiv-

  1. 1.     Sendvič od mesnih prerađevina sa pa:adajzom.
  2. 2.       Jogurt, kiselo mleko ili presno mleko do 500 ml sa slatkim (50 g).
  3. 3.        Suva slanina i sir sa hlebom.
  4. 4.       Dva kuvana jajeta ili pržena sa hlebom i mar- garinom.
  5. 5.       Šolja mleka sa hlebom, medom, maslacem ili margarinom.
  6. 6.        Kajmak, oko 50 g, sa hlebom i voćem.
  7. 7.       Kačamak sa mlekom, sirom ili slatkim, pre- ma ukusu.

ISHRANA UČENIKA U PRIVREDI

Pravilna ishrana obezbeđuje dug život, zdravlje i radnu sposobnost, a kod omladine rastenje i razvoj. Zato omladinci koji rade isti posao kao i odrasli mo- raju više da jedu, što se često zaboravlja, a ne bi smelo. Putovanje i promene sredine povećavaju apetit, a naročito u prvoj nedelji. Promena mesta boravka i načina ishrane može da izaziva izvesne poremećaje varenja, dok se organizam ne prilagodi, što se često i pogrešno pripisuje »promeni vode«, a ne hrani. Deca na letovanju više se kreću, igraju, trče, a omladina se bavi sportom, te joj treba pojačati hranu ne samo količinski već i kvalitetno i raznovrsno. Naročito tre- ba davati meso, voće i povrće, a bez mleka i mlečnih proizvoda ne sme biti nijedan dan

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *