Vijesti organa za varenje u sistemima ljudskih bića

Vijesti organa za varenje u sistemima ljudskih bića

A ostali organi svoju moć lučenja sokova za varenje. Organizam ne može da zadovolji svoje potrebe jednim obrokom dnevno, ma koliko ovaj bio količin- ski dovoljan i raznovrstan. Iskorišćavanje hrane i njeno pretvaranje u radnu energiju najekonomičnije je i najefikasnije ako potiče od uravnotežene ishrane od svih vrsta hranljivih sastojaka. Tako, porek- lo ukupnog broja kalorija u toku dana treba da je 15% od belančevina, do 35% od masti, a ostatak od skroba, hleba i šećera.Teške vijesti dolaze od tih organa.

Dodatni obroci imaju za cilj:

  • —   da uravnoteže dnevnu ishranu i da je dopune onom hranom koja je nedostajala u redovnim dnev- nim obrocima, a prema potrebama radnika i vrsti rada;
  • —   da kalorično i energetski osposobe organizam i mišiće za odgovarajući rad u toku radnog vremena i prema vrsti posla;
  • —    da održavaju i stimulišu radnu sposobnost or- ganizma i osposobe rad mišića do maksimuma napo- ra i radnog učinka, bez velikog zamora i iscrpljenosti;
  • —    da omoguće ujednačen i efikasan rad za sve vreme njegovog trajanja pravilnom, raznovrsnom i sadržajnom raspodelom obroka vijesti organa.

Dodatni obroci treba da budu vremenski raspo- ređeni i podjednako udaljeni od glavnih obroka, tako da se može održavati radni elan tokom čitavog radnog vremena vijesti organa. Što znači da ih treba uzimati oko 10 sati pre podne i u 5 sati po podne. Oni treba da sadrže dopunske hranljive namirnice koje nisu suviše ka- baste, lako se vare i lako koriste za radnu energiju.

Vijesti organa za dodatne obroke

Sadržaj dodatnih obroka

  1. 1.    .
  2. 2.   Masti su vrlo bogate kalorijama, a za dopun- ski obrok se obično uzima maslac, margarin ili suva slanina, a takođe i kajmak u količinama od 30 do 50 g. To je obično zimska dopunska hrana namenjena rad- nicima na teškim radovima.
  3. 3.   Hleb, zrnasto povrće, šećer i suvo voće su energetska hrana, koja je naročito preporučljiva za radnu energiju. Sećeri su retka namimica koju orga- nizam može da koristi direktno, tako reći bez vare- nja, kao gorivni materijal. Hleba treba jesti dovoljno, ali ne u preteranim količinama, naročito ne kao is- ključivu hranu bez drugih namirnica i jela. Hleba je dovoljno po 200 g u dodatnom obroku.
  4. 4.   Voće i povrće su takođe neophodne namirnice i treba ih, prema sezoni, široko koristiti u svima ob- licima, a naročito u sirovom stanju. Oni su nosioci vitamina C i mineralnih soli.

Dodatni obrok radnika predstavlja zdravstvenu zaštitu i povećava radni učinak, što dovodi i do po- većanja zarade.

Šunka i maslac margarina

Najčešći tipovi dodatnih ohroka                                                     

  1. 1.    Šunka (50—70 g) sa 20 g margarina i kriškom hleba (200 g).
  2. 2.    Maslac ili margarin na hlebu (25—35 g) sa 50 g meda.
  3. 3.     Pašteta od jetre na hlebu sa paradajzom.
  4. 4.     Mladi sir, oko 100 g, sa voćem i paradajzom.
  5. 5.    Sardine (2—3 komada) na hlebu i sezonsko voće.
  6. 6.    Margarin na hlebu sa marmeladom ili pek- mezom.
  7. 7.    Kobasice na hlebu sa voćem ili odgovaraju- ćom salatom: paradajzom.
  8. 8.     Parče starog sira (oko 50 g) i slatko sa hlebom.

Hrana služi mladom čoveku kao:

  • —    izvor energetskog rada koji je najobilniji u brašnu, hlebu, šećeru i masnoćama, a potrebna koli- čina zavisi od vrste rada.
  • —    građa organizma, koja se sastoji od belanče- vina, minerala i vitamina. Ovi sastojci nalaze se u mesu, mleku, jajima, povrću i voću.

Učenici u privredi, prema zanimanju, imaju raz- ne potrebe za energetskom hranom:

— Crtači, krojači, obućari, precizni mehaničari i oni koji rade lakše fizičke poslove trebalo bi da dnev- no unesu u organizam 2.500—3.000 kalorija. — Bravari, stolari, mehaničari, prodavci i slične profesije koje se obavljaju stojeći potrebuju 3.000— 3.500 kalorija dnevno

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *