Modeli biznis kriza za različita područja

Modeli biznis kriza za različita područja

Modeli posebnim vrstama rada posebno krizama u svijetu i biznisu, naročito pr.i težim fi- zičkim naporima i nepovoljnim uslovima rada. Ona mora biti briga ne samo radnika već i svih onih koji su dužni. Da se staraju o zdravlju, radu i radnom učin- ku radnika.

Doručak u ishrani naših radnih Ijudi, ukoliko se uopšte uzima. Najčešće je nedovoljan, jednostavan i uzet na brzinu. Pri jednokratnom radu postoji veliki vremenski razmak između obroka. A naročito od doručka do ručka. Tako, za vreme napornijeg rada želudac ostaje prazan po nekoliko sati. Energetska hrana u krvi se istroši, mišići se loše hrane, malaksavaju i radni učinak slabi.

Dodatni obrok treba da popuni i reguliše pomenutu prazninu. U želucu i pre- terani vremenski. Razmak između doručka i ručka. On je neophodan da bi se Ijudska mašina za vreme rada održala u snazi i naponu. Da bi mogla da radi i privređuje. Radnici koji ne jedu dovoljno, da bi više uštedeli. Prave po-izgubi jednu četvrtinu od svoje telesne težine. Posle toga organizam se brani smanjujući kretanje i rad. Radnik postaje trom, lenj. Te na taj način smanjuje radnu energiju i potrošnju hrane koju ne dobija u potrebnoj količini.

Modeli u smanjenoj proizvodnji

Pri smanjenoj proizvodnji i sma- njenom radnom učinku. Treba najpre tražiti uzrok u nedovoljnoj i nepravilnoj ishrani. Dokazano je da dobra ishrana sa dodatnim obrocima povećava radni učinak i proizvodnju. Čak i kod lakših poslova. Radni učinak je povećan posle obroka. Jer se povećava energetska rezerva (šećer) u krvi, što povećava rad mišića posle obroka preko 25%. Tako je kod više grupa radnika na istom poslu utvrđeno da radni učinak.Ukoliko je pre jela bio 100, posle jela poraste na 130 —135.

Meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi su ne- ophodne namirnice u ishrani radnika. Jer one sadrže belančevine koje ubrzavaju rad i daju dinamičnost organizmu, pored svoje hranljivosti, lake svarljivo- sti i sadržajnosti. Kako najčešće takve namirnice ne- dostaju u uobičajenoj ishrani radnika, treba nasto- jati da one obavezno čine sastavni deo dodatnog ob- roka. Preporučljivo je da se pre uvođenja dodatnog obroka izvrši anketa ishrane radnika, po mogućstvu i kvantitativno, ali svakako kvalitativno, da bi se utvrdilo dejstvo ovih obroka na radni učinak.

Nedovoljno uzimanje hrane

Nedovoljno uzimanje hrane i osećanje gladi na- goni radnika na upotrebu alkoholnih pića, što pove- ćava materijalne izdatke i stvara navike koje vode u alkoholizam. Neuredno uzimanje hrane, smanjivanje broja obroka, pokušaj da se to nadoknadi manjim ali obilnijim obrocima, dovodi do neželjenih posledica kako u odnosu na rad tako i na zdravstveno stanje. Kada se želudac preoptereti, radni uoinak takođe opada, radnik postaje trom i pospan, dok organi za varenje obole, jer želudac ima svoj određeni kapaci.

Meso, ribe, jaja, iznutrice i njihovi proizvodi i prerađevine prvenstveno su dinamične i stimula- tivne prirode, zatim nosioci punovrednih belančevina, vitamina B-kompleksa, gvožđa i neophodnih amino- kiselina. Oko 100 g ovih namirnica u raznim oblicima sa hlebom (sendvič) mogu sačinjavati dodatni obrok. One su lako svarljive i ponajčešće nedostaju u uobi- čajenoj modeli. ishrani radnika

  1. Mleko i mlečni proizvodi su poznati kao iz- vrsni radni stimulansi, lako svarljivi i pristupačni. Mleko treba davati u sterilizovanim bocama, jer je trajno i ne kvari se, a ne mora da se ponovo kuva, dok bi pasterizovano moralo da se prokuva pre upotrebe.

Treba uzimati oko pola litra običnog mleka, 500 g jogurta ili kiselog mleka, 100 g mladog ili 50 g prevrelog sira ili kačkavalja. Mleko može da zameni meso, ali meso ne može zameniti mleko.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *