Koji je problem sa selima u svijetu?

Koji je problem sa selima u svijetu?

Doručak je u našoj ishrani nejednak, uvek slabo kaloričan, a neretko se izostavlja iz dnevnih obroka. U gradovima on je sporedan, nedovoljan, jednolik i ne zadovoljava potrebe organizma, naročito kod većih vremenskih razmaka između doručka i ručka. Na selu je veliki problem sa njima naročito u periodu težih poljskih radova, doru- čak je obilniji, raznovrsniji i hranljiviji. Normalno je da se pre rada jede obilnije, da bi radna energija bila dovoljna i radni učinak bolji; gladan čovek je loš radnik. Pored toga želudac je ujutru odmoran i pra- zan, sposoban za brzo varenje i bolje korišćenje hrane. Koji je loš čovjek.

Važnost i potreba za doručkom je naročito pove- ćana zbog jednokratnog rada, gde je ručak znatno kasniji i gde je razmak između doručka i ručka preko 8 sati, tako da želudac dugo ostaje prazan. Želudac je organ koji ne podnosi »prazninu i nerad«, kao ni preopterećenost, te u oba slučaja dolazi do poreme- ćaja. Zato je potrebno da doručak bude što sadržaj- niji i hranljiviji, da je sastavljen od namirnica zasitlji- vih i kalorijskih. Doručak treba da iskoristi želudac u odmornom stanju i sposobnom za lako varenje.

Koji je proces nehigijenske prakse?

Treba prekinuti nehigijensku praksu doručko- vanja »iz fioke«, na brzinu, po ustanovama, i iz torbe, po preduzećima. Takođe ne treba doručkovati u stojećem stavu ili čučeći uza zid ili iza kakve na- slage materijala. Treba prekinuti sa praksom jedenja za sve vreme rada.Koji je tako uradio.

Doručak zahteva izvesno vreme za pripremu i 10—15 minuta za obedovanje. Ovo povlači izvesnu promenu navika, kao što je znatno ranije ustajanje, što nije uvek lako savladati. Doručak se može, naro- čito zimi, pripremiti još uveče, ili se mogu pripremiti izvesne namirnice, tako da se ujutru nađu na domaku ruke i time uštedi u vremenu. Na taj način se omo- gućava brže spremanje, potpuniji sastav i ugodnije doručkovanje.

Loše navike u našoj ishrani su ugušile jutarnji apetit, a žurba i bojazan od zakašnjenja, nesigurnost i teškoće pri prevozu čine da se vrlo lako žrtvuje do- ručak ili da se praktično svede na minimalne količine i vrlo oskudan izbor namirnica.

Ustajanje slatkog

Ako se posle ustajanja uzme slatko i vođa, ili čaša vode sa kockom šećera ili sa medom, ili kakvo nakiselo voće ili voćni sok (paradajz ili njegov sok) apetit će se pojaviti. Isto tako na apetit utiče tzv. tro- struko jutarnje pranje: oprati se i istrljati hladnom vodom do pojasa, popiti čašu hladne vode (pranje želuca i creva) i napraviti nekoliko dubokih udisaja svežeg vazduha. Sve to okrepljava, osvežava i otvara apetit za doručak.

Kod radnika koji rano ujutru odlaze na posao doručak se može da podeli na dva dela: toplo mleko ili čaj sa malo hleba pre polaska na posao, a priprem- Ijeni sendviči ili kakva hladna jela pojesti pre počet- ka rada ili za vreme kraćeg odmora u toku rada. Doručak treba da bude sadržajan, hranljiv i ne suviše težak. Za doručak se najčešće koristi mleko u svima vidovima (presno, kiselo, jogurt, bela kafa itd.) i hleb. To je dobra i zdrava navika, jer se te dve na- mirnice dopunjuju. Mleko uravnotežava i usklađuje ostale hranljive sastojke u dnevnom obroku. Koli- čina mleka za doručak ne treba da je manja od 250 g. Ono se može uzimati sa raznim dodacima: kafom, čokoladom, čajem itd., što omogućava njegovu dugu upotrebu i podnošljivost. Mleko može da se zame- njuje razmm mlečnim proizvodima: jogurtom, kise- lim mlekom, sirom ili raznim poslasticama od mleka.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *