Preterana toplota ili hladnoća

Dovode do iznurenosti i hronične srčane premorenosti, i do traj- ne nesposobnosti za rad. Mnogobrojni sportisti i rad- nici na teškim fizičkim radovima bez postepenog uve- žbavanja, obično za vreme naporhih takmičenja, za- maraju srčani mišić, proširuju ga, slabe, te tako po- staju srčani invalidi: bolesni i nemoćni. Srce jača samo pri sistematskom uvežbavanju, a slabi i proši- ruje se kod naglih i preteranih napora.

Duga stajanja u mestu i drugi slični nepovoljni položaji tela, najčešće u vezi sa profesionalnim ra- dom, utiču nepovoljno na krvotok, naročito na vene nogu, te izazivaju zastoj u krvotoku, proširenje vena, lošu cirkulaciju i nagomilavanje krvi u poiedinim organima ili delovima tela, što dovodi do đaljih kom- plikacija i infekcija, a potom do onesposobljavanja za dalji rad.

Nepodesna odeća i obuća, naročito tesna, steza- rija raznim pojasevima, podvezicama, elastičnim i najlon-čarapama otežavaju krvotok pojedinih organa, izazivaju lokalne anemije na jednoj, a nagomilavanje krvi na drugoj strani, dovodeći do raznih oboljenja, deformacija i invaliditeta.

Preterana toplota ili hladnoća mogu nepovoljno da utiču na krvne sudove, naročito površinskog krvo- toka pojedinih organa, i da prouzrokuju opekotine i smrzavanja sa daljim raznim komplikacijama, obo- Ijenjima i invaliditetima.

, učestalo kuca- nje srca i pulsa, zatim osećanje zamorenosti i posu- stalosti. Zamor je prolazna i kratka pojava, jer se kračim odmorom može da otkloni i osposobi nervno- -mišićni sistem za dalji rad i nov napor. Mnogobrojni su uzroci koji ubrzavaju pojavu zamora, produžuju ga i pojačavaju. Stambena neugodnost, nesređeni uslovi za rad, teskoba, nered, galama i sl. održavaju napetost živaca, ometaju dejstvo odmora posle rada i produžuju zamor.

Premorenost se ispoljava pojačanim i trajnijim znacima zamora. Ona se teže otklanja odmorom. Pre- morenost je nezdrava i bolesna pojava. Za vreme pre- morenosti javljaju se zadihanost u jačem stepenu, bledoća, ubrzan i neuredan puls, poremećen srčani ritam i nepravilan ritam disanja, dok se u težim slu- čajevima javlja gušenje i povišena telesna tempe- ratura. Kod hronične premorenosti se javlja gubitak apetita, mršavljenje, nestabilnost telesne tempera- ture, uznemirenost, klonulost i nesanica. Premorenost se pojačava i nedovoljnom ishranom, odnosno neod- govarajućom ishranom u odnosu na vrstu i težinu rada ili vežbi. Lak zamor omogućava dobar i čvrst san, dok premorenost dovodi do nesanice. S druge strane, nedovoljan odmor i nesanica vode u premore- nost, iznemoglost i oboljenje živčanog sistema. Loša organizacija posla i nedovoljno poznavanje radnog postupka dovode takođe do brzog zamaranja. Izvesne profesije i radna mesta sa više odgovornosti i teškoća u radu zahtevaju veći duhovni napor i dovode do bržeg zamora i premorenosti.

5 Llčna higljena                                                       

.

— Najbolja temperatura spavaće sobe je oko 18°C, ne pregrejavati je.

— Snovi kvare san, odstranjuju bdmor i zama- raju pojedine organe.

Kako koristiti odmor

Odmor otklanja zamor

,

.

MENTALNA HIGIJENA

— Svoje odmore koristiti u slobodnoj prirodi, zelenilu, na suncu i čistom vazduhu.

— Uvežbavati svoje pokrete pri radu da bi po- stali automatski, laki i manje zamorni.

— Raditi uredno i pribrano, stvarati oko sebe red, čistoću i urednost.

— Izbegavati nepotrebna i škodljiva uzbuđenja i zamaranja koja vode u razočarenje.

— Ne zloupotrebljavati nadražajne napitke, kao što su kafa, čaj i alkoholna pića.

— Izbegavati senzacionalne predstave, filmove i lektiru.

— Cuvati se društva nervoznih, pesimista, ra- zočaranih i nezadovoljnih.

— Zaboraviti što brže svoje preživele tegobe, nesreće i žalosti.

— I zdravlje se stiče i održava voljom, hranom i telesnom vežbom.

— Usredsređivanje se postiže voljom i vežbom.

— Pažnja, vrednoća, usredsređivanje i samokon- trola vode uspehu u svakom radu. — Nekontrolisana osetljivost je čest uzrok ne- sreća i briga.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *