Rvanje i boks. Šta je bolje?

Sport se sastoji iz fizičkih vežbi i primenjenih igara u higijenskom, atletskom, korisnom ili zabav- nom smeru, sa mogućnošću takmičenja. Sport je raz- novrstan u pogledu korišćenja mišićne snage: od delimičnog i neznatnog korišćenja do celokupne upo- trebe svih mišića. Tako imamo sportove koji koriste prirodne pokrete (hodanje, trčanje i sl.). Dopunske telesne vežbe postižu se plivanjem, jahanjem, vesla- njem i biciklizmom. Za napad ili odbranu služe rva- nje, boks, mačevanje itd. U sportske igre spadaju nogomet, tenis itd.

Sport čini interesantnim i zabavnim telesne vež- be i iziskuje izvesno učešće uma. On stimuliše volju, otpornost i istrajnost. On može da zahteva veliku upotrebu snage i upornu istrajnost, tako da koliko god može biti koristan, toliko može biti i štetan, pre- ma tome kako se praktikuje. Sport zahteva zdravo srce i dobar krvotok, zdrave bubrege i uspešno izlu- čivanje otrovnih materija iz organizma, uravnotežen živčani sistem i ispravan digestivni trakt za probavu hrane, kao i mozak za brze odluke.

  1. Pešačenje je najprostiji i najpristupačniji sport, koji odgovara svima dobima uzrasta i koji je pogodan za oba pola. Ono zahteva upotrebu gotovo svih mišića, naročito nogu. Srce, pluća, mišići i zglo- bovi moraju biti zdravi i normalni. Pešačenje kao sport zahteva izvesnu đužinu staze i brzinu hodanja, jer ono može biti obična i lagana šetnja, a može biti i vrlo naporan sport. Kao sportska disciplina, peša- čenje zahteva minimalnu stazu od 6 km, koju treba preći za 1 sat. Pešačenje razvija organe za kretanje i disanje, i pospešuje krvotok i lučenje. Ono izaziva znojenje i gubljenje telesnog masnog tkiva. Prepo- ručljivo je za nervozne, uznemirene, za osobe koje rade sedeći ili stojeći u mestu. Njime se uspešno suz- bija i sprečava gojaznost. Ono se izvodi u slobodnoj prirodi i na čistom vazduhu. Po jedan sat svakodnev- nog pešačenja preporučljivo je svima gradskim sta- novnicima, naročito onima koji rade sedeći u zatvo- renim prostorijama. U ovu vrstu sporta dolaze plani- narstvo, lov itd. Pešačenje kao takmičarski sport dolazi u obzir kod osoba preko 18 godina pa do 35. Vojni marševi su vrlo naporni.
  2. Trčanje ima iste fiziološke efekte kao i peša- čenje, samo se izvodi u jačem stepenu i uz veće na- pore. Trčanjem se postiže i usavršava brzina, istraj- nost i automatizacija pokreta. Deca najlakše pod- nose ovu vežbu. Ona nije za nervozne i za osobe sa nedostacima u plućima, srcu i zglobovima, pa ni za osobe sa proširenim venama i kilama. Trčanje treba prekinuti čim puls dostigne 140 u minutu. Zadihanost treba da prestane posle 5 minuta odmora, a srčani otkucaji moraju postati normalni posle 10—15 mi- nuta odmora. Trčanje kao higijenska vežba treba da se obavlja na stazi kraćoj od 3 km i sa brzinom ma- njom od 12 km na sat. Trčanje nije za osobe preko 30 godina.

— Trčanje na 100 i 200 metara je podesno za mladiće od 19 do 25 godina. Ono zahteva normalnu snagu, zdrave mišiće i zglobove, uravnotežen nervni sistem i zdravo srce i pluča. Ovim trčanjem se postiže jačanje mišića nogu i karlice, kao i poboljšanje krvo-

toka i disanja. Njime se jača nervni sistem, uvežbava brzina, automatizuju pokreti i jača volja. Nije pre- poručljivo za srčane i plućne bolesnike, kao ni za osobe sa ozleđenim mišićima i zglobovima. — Trčanje na 400—800 metara odgovara dobu od 21 do 25 godina i zahteva zdrave mišiće, zglobove, srce i pluća. Uvežbava iste organe kao i trčanje do 200 metara. Ono je vrlo naporno, Snažne i visoke osobe su podesnije za ovaj sport

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *