Tehnički cilj i mehanički cilj

Uvežbanost je tehnički cilj i mehanički cilj telesnih vežbi i svakog fizičkog rada. Ona poboljšava rad svih organa kretanja i rada, jača njihovu otpornost i izdržljivost, otklanja zamor i premorenost. Uvežbanost se stiče postepenim, sistematskim i stalnim vežbama, vodeći računa o moći i prilagođavanju svih aktivnih organa, o progresivnom razvoju mišićne snage i živčane sta- bilnosti, kao i otpornosti na zainor. Uvežbavanje mora biti higijensko, da odgovara sposobnostima vež- bača, zdravstvenom stanju aktivnih organa, ako se želi postići izdržljivost u radu i veći sportski ili rad- ni učinak. Ono mora da se kreće u granicama fiziološke moći organizma i da je bez štetnog uticaja na životne organe, kao što su srce i pluća. Normalne telesne vežbe mogu i treba da obavljaju samo zdrave osobe i pod uslovom da one odgovaraju njihovoj moći, dobu uzrasta i polu. Uvežbanost se u krajnjoj liniji sastoji u što većem broju automatskih pokreta koji su manje zamorni. Uvežbavanje pretvara sve veći broj voljnih pokreta u refleksne, u automatske. Biti u »dobroj formi« ili u »dobroj kondiciji«, znači biti dobro uvežban. To veoma mnogo znači na coastu

Zamor je fiziološka i odbrambena pojava orga- nizma, koja se ispoljava opadanjem radne snage, smanjivanjem aktivnosti mišića i radnog učinka. Za- mor se smatra kao normalna pojava sve dok može da se otkloni kraćim odmorom i snom bez ikakvih posledica. Zamor se obično ispoljava ubrzanjem srča- nog ritma i pulsa, ubrzanim disanjem, povećanim krvnim pritiskom, osećanjem lakše malaksalosti i pojačanom razdražljivošću. Cesti i trajni zamori do- vode do gubitka apetita, mršavljenja i premorenosti. Fiziološki zamor je aktivni proces i služi za pripre- manje organizma za dalji rad. Zamori patološkog porekla kod plućnih i srčanih bolesnika ne dolaze u red fiziološkog zamora zdravog čoveka.

Premorenost je preterani i pojačani zamor, koji ne iščezava posle kraćeg odmora. Premorenost pre- lazi iz domena zdravog fiziološkog stanja u patološko, bolesno stanje. Premorenost se ispoljava vrlo ubrza- nim srčanim ritmom. Taj ritam se često pri tom i poremeti (aritmija) i ubrzano disanje ide do zadi- hanosti. Dok se zamor otklanja kraćim odmorom, do- tle se premorenost mora da leči i teže se otklanja; za- mor poboljšava san, a premorenost izaziva nesanicu. Zadihanost do 30 udisaja i izdisaja u minutu je kod zamora, dok kod premorenosti ona ide preko toga broja i dovodi do zaptiva i gušenja. Pri zadihanosti udisaji postaju duži od izdisaja (obrnuto od normal- nog), disanje postaje isprekidano, a izdisaji su kraći i nepotpuni. Kod premorenosti zadihanost ne prestaje posle 5 minuta odmora, a ubrzani srčani ritam ni posle 15 minuta, dok kod zamora to vreme odmora je dovoljno da se sve vrati u normalno stanje.

Mere za sprečavanje i suzbijanje zamora pri vežbama i radu su u zavisnosti od uzroka koji su ga izazvali. Te mere se obično sastoje u odmoru: u sva- kom prestanku rada i aktivnosti, u poboljšanju is- hrane ukoliko je ova bila nedovoljna ili neracionalna, u otklanjanju smetnji u organizmu, u organima disa- nja kao što su bolesna pluća, stegnut grudni koš ili nepropustljivost nosa na vazduh. Poremećen nervni sistem usled buke i huke, nesanice, zamorenog vida i usled slabe svetlosti može takođe biti uzrok brzom zamaranju pri radu i telesnim vežbama.

Telesne vežbe ne treba da praktikuju lica koja imaju sledeće poremećaje:

  • organske srčane mane i bolesna pluća;
  • zapušen nos i osetljiv dušnik za slobodan prolaz vazduha;
  • smanjenu elastičnost pluća (plućni emfizem i skleroza) i plućni disajni kapacitet, sa preterano ubrzanim disanjem: zadihanošću;
  • deformacije i bolesti kostiju, mišića i zglo- bova;

poremećaje čula sluha i vida, nesvestice i vrtoglavice, kao i nervne bolesti

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *