Činioci za sporedna zanimanja

Svaki posao vremenom zamara i treba u toku dana nalaziti mogućnosti za kraće odmore u sporednim, nuzgrednim radovima i zanimanjima. Ovi krat- kotrajni radovi druge vrste odvraćaju pažnju i misli od svakodnevnog i stalnog posla, te na taj način omogućavaju kraće predahe i odmore — više za mozak nego za mišiće. U tu svrhu valja koristiti muziku, igranje šaha, čitanje, šetnje i slične rekreativne radove, koji uspevaju da odmore i razonode živčani sistem.

Zamor je često posledica monotonog i jednoličnog rada: umnog ili fizičkog. Covek koji radi posao koji je sam izabrao, koji mu odgovara, koji voli i poznaje, pa ga radi sa zadovoljstvom i predano, manje se za- mara, jer se bolje usmeravaju napori i lakše usred- sređuje pažnja, a rezultati su pozitivniji, zadovolja- vaju i odmaraju. Treba izabrati ono zanimanje koje čovek želi i voli, koje odgovara njegovim sposobnos- tima, i mogućnostima, što nije ni lako ni moguće ostvariti.

Navike, red i urednost su moćni činioci za jača- nje živčanog sistema, ako su pravilno usmereni. Au- tomatizovani pokreti zahtevaju manje napora od volj- nih i svesnih. Uvežbanost se sastoji u pretvaranju što većeg broja voljnih pokreta u automatske i nesvesne (refleksne); tako je učešće mozga manje, te se pokreti i rad obavljaju sa minimalnim moždanim naporima i zamaranjima. Red i urednost štede vreme i napore a pomažu pamćenje. Red, metodičnost i staložena aktivnost osiguravaju ne samo uspeh u radu već i manje zamaraju živčani sistem.

Postoje mnogobrojne radnje i emocije »prenoš- Ijive prirode«, naročito na zamorene organizme i živ- čane sisteme. To su smeh, plač, razne igre i zabave, strah, Ijutnja, razneženost pa sve do kriminalnih’ nagona. Nervoznih osoba se treba čuvati kao i od zaraznih bolesnika. Zalosti u porodici, nezgode, ne- sreće i neuspesi mogu biti uzroci oboljenja živčanog sistema i drugih mentalnih bolesti. Zamoren čovek takođe lako podleže uticaju emotivnih i senzacional- nih romana, filmova i televizije.

Sa vaspitavanjem i jačanjem živčanog sistema treba početi od detinjstva. Decu treba navikavati na savlađivanje teškoća, lečiti ih od preterane osetljivo- sti, ne povinjavati se i ne povlađivati svima njihovim zahtevima, niti treba zadovoljavati sve njihove ćud- Ijive prohteve. Ne jača se volja samovoljom i tirani- jom, jer razmažena deca su najčešće nesrećna u životu.

San

Dobar san odmara i krepi.

Predohrana za dobar i okrepljujući san

— Umivanje ili tuširanje mlakom vodom pre spavanja ubrzava san.

— Kraće večernje šetnje ili lakše telesne vežbe su preporučljive za san.

— Treba pre spavanja dobro provetriti spavaću sobu, posteljinu i odeću za spavanje.

— Laka disajna gimnastika pre spavanja u po- stelji ležeći na leđima: duboko disati.

— Spavaća soba treba da je zamračena i da u njoj vlada tišina.

— Leti se lako pokrivati, a zimi toplije, prema sobnoj temperaturi.

— Pokrivači ne treba da su teški i da pritiskuju telo.— Treba spavati kraj otvorenih ili odškrinutih prozora, ali bez promaje, magle i vlage.

— Najbolje je ležati na leđima, zatim na des- noj strani, a izbegavati levu.

— Izbegavati dnevne boravke u spavaćoj sobi i uvođenje domaćih životinja.

— Hladne noge razgone san, te ih treba po po- trebi pre spavanja zagrejati.

— Najbolje su ravne i čvrste postelje za spava- nje; treba ležati na sredini postelje.

— Spavaću sobu nije neophodno zagrevati; naj- češće su dovoljni samo topli pokrivači.

— U postelju treba leći što bezbrižniji i smire- niji, bez pretovarenog stomaka. — Pri spavanju treba se opružiti na leđa, ola- baviti mišiće, s glavom okrenutom severu.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *