Kako očuvati krvotok u podnošljivoj meri?

Kako sačuvati i poboljšati krvotok

— Higijena krvotoka se sastoji u izbegavanju i otklanjanju svekolikih uzroka štetnih po organe krvotoka i njihov rad.

— Vežbama i radom postepeno uvežbavati sve- koliku mišićnu snagu.

— Umeriti se u jelu i piću ođržavajući iđealnu telesnu težinu.

— Koristiti što češće i što duže čist vazđuh i šetnje u slobodnoj prirodi.

— Izbegavati upotrebu alkoholnih pića, naročito žestokih, u škodljivim količinama.

— Pušenje duvana svesti na najmanju i neškodIjivu meru.

— Cigaretu i lulu ne držati stalno ili dugo u ustima dok ne dogore.

— Onaj koji ne može da se umeri u pušenju i kome pušenje smeta, neka ga sasvim ostavi.

— Izbegavati nagle i iscrpljujuče napore svake vrste, naročito u cilju nerazumnih takmičenja i re- korderstva.

— Postepenost i sistematsko uvežbavanje pri radu i telesnim vežbama dovodi do jačanja srčanog mišića, boljeg krvotoka i veće otpornosti krvnih sudova.

— Telesne vežbe su korisne za srce i krvne su- dove, ako se razumno praktikuju prema dobu uzra- sta, polu i telesnoj razvijenosti, ako se postepeno iz- vode i uvežbavaju.

— Ishrana mora biti dovoljna, raznovrsna i uravnotežena.

— Gojaznost opterečuje srce i mišiće tkivom, degeneriše ih, slabi, podiže krvni pritisak, dovodi do arterioskleroze, skraćuje trajanje života i slabi radnu moć.

— Borba protiv preterane ishrane i gojaznosti je borba za zdravo srce, izdržljivost krvnih sudova, dug život i trajnu radnu sposobnost.

— Život u prirodi i na čistom vazduhu, šetnje, trčanja, igranja, plivanje, kupanje (vodeno, vazdušno i sunčano) krepe i jačaju srce, krvne sudove i zdravlje.

Šta je živčani sistem

mučna i te- gobna stanja, izbijanje hladnog znoja, preterano lu- čenje pljuvačke, povraćanje, srčano uznemirenje, klonulost i omogućava pojavu raka. Kao znak hro- ničnog trovanja duvanom javlja se srčana uznemi- renost slična anginoznoj pojavi (pektoralna angina), a potom nastupaju zamorenost, klonulost, slabljenje pamćenja. Pušenje izaziva tendenciju ka sanjarenju. Pušači u zatvorenim prostorijama truju ne samo sebe već i ostale prisutne. Mnogobrojne neuralgije, migre- ne, glavobolje od pušenja teško se otklanjaju leko- vima, dok prestankom pušenja svi ti znaci i uznemi- renost izčezavaju za relativno kratko vreme i ne pojavljuju se.

Alkohol je najopasniji otrov za nervni sistem. Pri uzimanju manjih količina alkohola čovek postaje razdragan, govorljiv, raspoložen i veseo, a potom sa većim dozama počinje da gubi sigurnost pri hodu, postaje nepažljiv, manje uračunljiv, govori koješta, bez veze i kontrole, gubi moć rasuđivanja i vladanja sobom. Ta opijenost može da dovede do gubljenja svesti, uznemirenosti i do napada alkoholnog ludila. Alkoholičarom se može da postane i bez vidnih zna- kova opijanja; to su hronični slučajevi stalnih uživa- laca alkoholnih pića, koji postepeno gube meru, raza- raju svoje najosetljivije organe (jetru i mozak), da na kraju postanu teški bolesnici, umni invalidi i »bivši Ijudi«. Alkoholičar je prenadražen, svađalica, neu- meren, neobuzdan i sklon raznim ispadima. Alkohol je najčešći uzrok mnogobrojnih saobraćajnih nesreća i kriminala. Ni doze alkohola koje ne opijaju nisu bez opasnosti; one uvek deluju otrovno i razorno na or- ganizam, a naročito na jetru, živce i mozak.

Izvesne bolesti, naročito zarazne, mogu izazvati poremećaje u živčanom sistemu. Zaštita od zaraznih bolesti je istodobno i zaštita živčanog sistema. Od veneričnih bolesti sifilis je poznat kao najrazorniji uzrok živčanog sistema i živčanih bolesti.

Nervni zamor i premorenostZamor je normalna pojava pri dužem ili težem radu. Ispoljava se osećanjem nelagodnosti, nemoći i 64 smanjenjem aktivnosti mišićno-nervnog sistema. Za- mor zavisi od vrste obavljenog posla, od uzrasta, pola, telesne razvijenosti i stepena uvežbanosti. Sve osobe nisu podjednako osetljive na zamor. Najkarakteristič- niji znaci zamora su ubrzano disanje

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *