Neophodnost i problem sna kod europskog čoveka

San je neophodan za život. Bez hrane čovek duže izdrži nego bez sna. San uspava vozača za vola- nom i motociklistu na mašini u maršu. Nedovoljan san vodi u učmalost, smanjuje radnu aktivnost, do- vodi do slabljenja pamćenja, razgoni pažnju i izaziva opštu slabost, mršavljenje, umnu i fizičku iznurenost. Dovoljan san je neophodan uslov za živčani odmor i njegovu uravnoteženost. Ne treba smetnuti s uma, da dan služi za rad a noć za san. Treba izbegavati noćni rad, mada gradska dnevna huka i buka nagone čoveka da pribegava i noćnom radu. Rano leći i rano ustati je osnovno pravilo u životu i radu našeg rad- nog čoveka sa sela, što je i zdravo za telo i efikasno za rad.

U mozgu postoji više centara za san. San nije jednak u toku noći; on može biti lak i površan ili dubok. Covek obično ne zaspi odmah čim legne, naj- češće tek posle 10—20 minuta. Mnogi brže zaspe pri čitanju ili slušanju muzike, što je više pitanje navi- ke. Trajanje sna i potreba za snom su u zavisnosti od doba uzrasta, tako da se deci do 5 godina može pribli- žno preporučiti 15 sati spavanja u 24 sata, deci od 5 do 1 godina 13 sati, od 7 do 10 godina 11 sati, od 10 do 15 godina 10 sati, od 15 do 18 godina 9 sati. Za odrasle treba nešto manje: za žene 9, a za muškarce 8 sati, dok je za starije dovoljno i manje od 8 sati. Trajanje sna nije najvažnije; san treba da odmori i okrepi tako da čovek posle sna bude čio i oran za rad. San je u izvesnim slučajevima i posebna individualna potreba, tako da dve osobe istoga pola i doba uzrasta i na istom poslu mogu imati različitu potrebu za snom. Pravilan san zahteva spavanje u određenom i uobičajenom vremenu. San se može da izazove i po- jača izvesnim pripremama, ali se isto tako može i da otkloni. Treba izbegavati regulisanje sna medikamen- tima. Dobar i okrepljujući san često može da se po- stigne izvesnim odgovarajućim merama.

Odmor je telesna i umna potreba. Dobar odmor čuva rezervnu snagu, prikuplja novu i omogućava bolje korišćenje postojeće. Odmor leči mnoge pore- mećaje, smiruje živčani sistem, sređuje i stišava uzbuđenja i emocije, te tako osposobljava za nove napore. Izvesne odgovorne i naporne profesije zahte- vaju pored redovnog sna i druge vrste dnevnog odmora. Setnje, pešačenja, laki sport, telesne vežbe, igre, ručni rad u vrtu i bašti su izvrsni i potpuni moždani odmor. Poznati su takođe i »kratki predasi« u mraku i tišini sa zatvorenim očima, kada se čovek

povuče u sebe, ništa ne misleći i ne želeći, pa čak i ne sanjareći. Takva povučenost u neku vrstu »du- hovne nirvane« znatno okrepi i odmori mozak. Pot- pun odmor treba da bude istodobno odmor duha i tela. Odmori mogu biti razni: dnevni, noćni, nedeljni i mesečni. Dnevni odmor je budni čuvar snage i krepkosti; on sprečava nepotrebno i uzaludno rasi- panje snage, stišava živčanu napetost i mišićnu za- tegnutost. U toku dana, naročito posle podnevnog obroka, treba odmoriti živce i mišiće: ispružiti se i opustiti se, zatvoriti oči i »zapušiti« uši (ako treba) i tako izdržati jedan kratak predah. Nije ni potrebno ni bitno spavati posle ručka, izuzev ako se leže kasno, a ustaje rano, tj. ako je noćni san bio kratak i nedo- voljan; dovoljno je samo malo prileći u miru i tišini. Spavanje posle ručka je potrebno i preporučljivo za decu

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *