Kako se kreću dionice u industriji živčanog sistema?

Živčani sistem se sastoji od mozga, kičmene mož- dine i živaca. Mozak, kao centar razuma i svesti, sme- šten je u duplji lobanje. Kičmena moždina, kao na- stavak moždane mase, nalazi se u koščanom kanalu kičmenog stuba, odakle se odvajaju, levo i desno, 43 para živaca i granaju po celom telu. Cula su prijem- nici i registratori spoljnih promena i utisaka, a tesno su povezana za živčani sistem. Živci su veza i preno- sioci primljenih utisaka od čula do mozga, a potom, motornim putevima, prenosioci komande od mozga do mišića i organa. Ćovek postaje svestan raznih uti- saka i osećaja tek kada ovi prođu kroz mozak. Postoji još i samostalni ili autonomno vegetativni živčani sistem, koji reguliše najvažnije životne radnje neza- visno od volje čoveka, kao što su disanje, krvotok, lučenje, izlučivanje i donekle i varenje. Normalan i zdrav čovek ne oseća rad svojih životnih organa koji su pod komandom autonomnog živčanog sistema, sve dok su organi zdravi i rad se odvija pravilno. Među- tim, najmanje oboljenje i poremećaj u radu organa se odmah ispoljava nizom pojava, najčešće bolovima u raznim vidovima. Mali mozak reguliše i osigurava ravnotežu, stav, položaj i hod tela preko odgovaraju- ćih mišića. Refleksni ili automatski pokreti potiču od kičmene moždine, a postali su od često ponavljanih voljnih pokreta. Oni su u zavisnosti od kičmene mož- dine i mogu biti svesni ili nesvesni. Uvežbanost po- čiva na tim voljnim pokretima koji su ponavljanjem postali automatski. Živčani sistem održava vezu, osi- gurava saradnju i podešava harmoniju u odnosu i radu unutrašnjih organa, a uporedo reguliše odnos čoveka prema spoljnoj sredini. Međusobnu koordinaciju rada unutrašnjih organa ne održava samo živčani sistem već ga u tome pomaže i sistem endokrinih žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Ove žlezde sa unutrašnjim lučenjem, tj. izlučivanjem svojih lučevina (hormona) direktno u krv, raznose se svuda po telu i deluju selektivno na pojedine organe pomažući ih u njiho- voj funkciji. Živčani sistem i žlezde sa unutrašnjim lučenjem hormona čine pd tela i njegovih organa jednu skladnu celinu i obezbeđuju uzajamnost u radu svih životnih organa.

Šta slabi živčani sistem i remeti nervnu ravnotežu

Živčani sistem se zamara radom, kako telesnim tako i umnim. To se odražava u sporijim i nesigur- nim pokretima mišića, u povećanoj emotivnosti, poja- čanoj razdražljivosti i neumerenosti. Pribranost i koncentracija misli su otežane, a volja oslabljena. Huka i buka gradskih ulica, treperenja raznih svet- losnih reklama, radio-emisije i televizija, zvučnici, pa čak i monotono kucanje zidnog sata, uznemira- vaju, zamaraju i draže živčani sistem.

Nerad takođe zamara i nervira, a traganja za zaturenim predmetima pojačavaju uznemirenost i nervozu. Dinamizam industrijskog čoveka i radna sredina puna huke, potresa, kretanja i vibriranja za- maraju čoveka koji nije uspeo da se prilagodi novo- stvorenoj sredini i njenom dinamizmu koji je sam čovek stvorio i dalje stvara. Život industrijskog čo- veka je sam po sebi zamoran i zahteva povremene odmore i brzo prilagođavanje.

Otrovi živčanog sistema su: nadražujući napici, duvan i alkohol.

Kafa i čaj su nadražajni napici. Kafa iscrpljuje moždani napor, pojačava razdražljivost, dovodi do teških nesanica, srčanih uznemirenja, drhtanja ruku i do opšte uznemirenosti i nervoze. Kafa i čaj pri prekomernoj upotrebi su škodljivi za živčani sistem, mada uspevaju da ga privremeno nadraže i stimuli- raju na krajnje napore.Duvan je otrov za um, a pušenje duvana je siste- matsko trovanje živčanog sistema. Duvan naročito utiče na autonomni živčani sistem i prouzrokuje ne- svestice, vrtoglavice, teške glavobolje,

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *