Informacije o srcu čovjeka i životinje

Krvotok održavaju srce, krvni sudovi i krv. Srce je poSehan/i snažan mišić, veličine pesnice, koji po- put motorne pumpe potiskuje i privlači krv kroz krvne sudove i tako stvara krvotdk: Rgd srca je sta- lan, ritmičan i nezavisan od volje čoveka. U toku 24 sata srce se 8 sati steže, 8 sati rasteže i 8 sati miruje; sve se to naizmenično obavlja oko 70 puta u.minutuT toliko puta se zapaža i otkucavanje pulsa. Arterije odvode krv u organe imatapaju svaku ćeliju tkiva snabdevajući je hranom i kiseonikom, dok vene iz organa odvode krv koja sadrži ostatke sagorevanja, da bi oslobodile organizam nepotrebnih i štetnih pri- mesa. Krv je crvena, slana i viskozna tečnost; ona je sastavljena od krvne bezbojne tečnosti (plazme), i od ctvenih i belih krvnih zrnaca. Krvi u krvotoku ima 5—6 litara, dok u 1 ml krvi jma oko 5 miliona crve- nih i 7.000—8.000 belih krvifih zrnaca. Crvena krvna zrnca se snabdevaju u plućima kiseonikom iz vaz- duha i odatle ga raznose svima ćelijama. Ona se troše i ne traju duže od 30 dana; uloga im je više mehanička i služe kao raznosači. Bela krvna zrnca su žive i bezbojne ćelije (za razliku od crvenih, koja su mrtva tela), pokretljive i sa dosta širokim domenom kretanja. Ona, po potrebi, napuštaju krvne sudove i vraćaju se u njih, probijajući se kroz zidove krvnih sudova, prelaze u međućelijski prostor, u tkivo or- gana, napadaju i razaraju strana tela i klice koje su prodrle u organizam. Bela krvna zrnca su organizo- vana odbrana organizma i predstavljaju odbrambenu armiju tela. Ona su budni čuvari tela od infekcija i njihov broj poraste za nekoliko puta u slučaju opas- nosti i odbrambene potrebe. Povećanje broja belih zrnaca u krvi najsigurniji je znak u medicini da je organizam ugrožen, da je bolest na pragu i da je organizam već mobilisao svoju armiju u svrhu odbrane.

Sta škodi krvotoku

Alkohol utiče štetno na srčani mišić: degeneriše ga i razara, tako da srce postaje mekano, mlitavo i slabo. Alkohol razara takođe i krvne sudove, dovodi do prskanja arterija, najčešće kod moždanih arterija (šlog i oduzetost). Alkohol zamara i truje srčani mišić, izaziva ubrzani ritam i zadihanost, što vremenom dovodi do poznatog proširenog i mlitavog srca alko- holičara.

Duvan pri preteranom pušenju dovodi do pore- mećaja srčanog ritma, izaziva srčano uznemirenje (»lupanje srca«), prouzrokuje trovanje sa gađenjem, nesvesticom i teškom glavoboljom, zatim prouzrokuje razaranje crvenih krvnih zrnaca i poznate »anemije pušača duvana« sa stalnim bleđilom, podnadulošću, naročito mladih osoba. Mnoga su lupanja srca i angi- nozni napadi prestali sa prestankom pušenja duvana.

Zarazne bolesti, kao reumatizam, sve vrste tifusa, šarlah, difterija itd., riapadaju srčani mišić i kompli- kuju se raznim srčanim oboljenjima. One razaraju i slabe srčani mišić, tako da najveći broj umrlih u težim zaraznim bolestima završavaju, u krajnjoj li- niji, od srčane iznemoglosti napadnutih srčanih mi- šića: »umiru od srca«.

Neracionalna ishrana, jednostrana i preterana, dovodi do gojaznosti i stvaranja u organizmu obilne rezerve masti, koje se slažu i u srčanom mišiću pro- uzrokujući masnu degeneraciju srčanog mišića. Ona takođe stvara masne holesterinske naslage i u zido- vima arterija formirajući aterome i arteriosklerozu. Ateromatozni zidovi krvnih sudova gube elastičnost, tanje se, proširuju, postaju krti i dolazi do njihovih prskanja ili se zapuše, te u prvom slučaju dolazi do krvavljenja, a u drugom do lokalne anemije i srčane kapi (infarkt).

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *