Koliko stiže korenastog povrća iz svijeta?

Količinama, belančevina i masti. Jestivi delovi po- vrća mogu biti koren, stabljika, pupoljak, cvet, list i seme. Povrće treba da je sveže, svetle boje, čvrsto. Pre upotrebe treba da bude čisto i dobro oprano. na- ročito ako se jede u sirovom stanju. Korenasto povrće daje 30—40 k, lisnato 20—30, dok je krompir nešto hranljiviji: 80—90 k/100 g. Krompir je poznat kako po svojoj hranljivoj vrednosti tako i po svojoj raznovrsnoj obradi, naročito kao propratna namirnica uz meso, jaja i sireve. To je jedna od ređih namirnica koja može da se jede svaki dan, razume se, u drugoj obradi. Krompir u zajednici sa pirinčem zamenjuje hleb. On sadrži oko 20% skroba i 2% belančevina, dosta fosfora, kalcijuma i gvožđa, a glavni je izvor vitamina C preko zime. Europa na tome zasniva biznis

Dnevne potrebe voća su od 150 do 200 g, a svežeg povrća oko 100 g za salate i do 400 g za kuvanje, a krompira je potrebno od 150 do 400 g.

HIGIJENA OBROKA I OBEDOVANJA

Uravnoteženi obrok se ogleda u pravilnom me- đusobnom odnosu namirnica i njihovih sastojaka. Is- koristljivost unetih namirnica u organizam zavisi ne samo od količine već i od njihovih odnosa. Skrob ne može biti dovoljno iskorišćen bez prisustva vitamina B-kompleksa, kalcijum bez fosfora i vitamina D, bilj- ne belančevine bez životinjskih, masti bez ugljenih hidrata itd.

Dnevni obroci treba da imaju sledeću strukturu u odnosu na broj kalorija: za doručak 20—25%, za ručak 40-—45%, za večeru 25—30% i za užinu oko 10% od ukupnog iznosa dnevnih kalorija. Poreklo kalorija u dnevnom obroku takođe treba da je razno- vrsno i usklađeno: belančevina 10—15%, masti ne više od 30% i ugljenih hidrata oko 50%.

Dnevni obroci treba da sadrže sledeća sledovanja namirnica po osobi:

  • —   meso 100—150 g ili 75 g prerađevina od mesa: 4-—5 puta nedeljno;
  • —     iznutrice oko 100 g: jednom nedeljno;
  • —    ribe 200—250 g: jednom do dva puta ne- deljno;
  • —   3—5 komada jaja nedeljno u raznim jelima ili poslasticama.

Iz grupe mleka i mlečnih proizvoda:

—• mleko: 350 ml za odrasle, 500—750 ml za decu i 750—1.000 ml za trudnice i dojilje; kiselo mle- ko ili jogurt: 200—250 ml;

  • —   sirevi, prema vrsti: beli, mladi 100—150 g, a prevreli i tvrdi 40—50 g;
  • —   kajmak: do 50 g, i maslac, u svežem stanju, 20—40 g.

Mlečne namirnice služe obično za doručak, užinu ili večeru, dok mleko u tečnosti sa raznim dodacima može da se uzima u toku dana i kao napitak.

Iz grupe masti treba uzimati istodobno kako bilj- nu tako i životinjsku:

  • —   maslaca oko 20 g u svežem stanju sa hlebom, mesom ili varivom;
  • —   ulja oko 10 g u salati ili mesto svinjske masti u obradi jela do 30 i više grama;
  • —   svinjske masti najmanje 30 g za gotovljenje jela i oko 50 g u mesu.

Iz grupe žita i cerealija se uzimaju proizvoljne količine prema potrebi i radu:

  • —   hleba 200—300 g za decu, za odrasle oko 500 g i za radnike do 700 g;
  • —    brašna, testenine, pirinča, biskvita i suvih kolača do 100 g;
  • —   cerealije, kao pasulj, grašak, sočivo i pirinač, oko 70 g više puta nedeljno.

Iz grupe voća i povrća:

  • —     voće zrelo u sirovom stanju do 250 g dnevno;
  • —   povrće u salati u sirovom stanju oko 100 g, a za kuvanje variva 300—400 g;
  • —   krompir kao varivo 300—400 g, dok u salati i čorbi 100 g;

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *