Kiselo alkalni odnos u nephodnosti života

Uloga vode u organizmu. Voda je sastavni deo tela i neophođna za život. Odojče ne može da izdrži bez vode duže od 48 sati, a odrasli 3—4 dana. Voda u organizmu stvara podesnu sredinu za odvi- janje svih životnih rađnji. Kod odraslih ona čini 70%, a kod dece 75% od ukupne telesne težine, tako da čovek od 70 kg težine sadrži blizu 49 litara vode, i to:

  • 35 litra (50%) sastavni je deo tkiva i organa;
  • 10,5 litra (15%) cirkuliše u međućelijskom prostoru;
  • 3,5 litra (5%) nalazi se u krvnim sudovima kao sastavni deo krvi.

Uloga vode u organizmu je vrlo raznovrsna. Njene su funkcije mnogobrojne:

  • rastvara hranljive sastojke hrane i omoguća- va njihovu razmenu u organizmu;
  • reguliše kiselo-alkalni odnos u organizmu i omogućava životne funkcije ćelija;
  • omogućava rad životnih funkcija kao varenja, vrenja, sagorevanja, lučenja itd.;
  • omogućava unutrašnji krvotok i razmenu ma- terija između ćelija i organa;
  • —     omogućava ishranu i disanje ćelija donoseći im hranu i kiseonik;
  • —     otklanja nepotrebne i škodljive otpadne ma- terije koje se stvaraju u organizmu;
  • —     održava i reguliše telesnu toplotu blagodareći svome velikom toplotnom kapacitetu i dobroj spro- vodljivosti toplote pomoću svoje prodornosti i raspro- stranjenosti;
  • —     služi kao moćno transportno sredstvo unutar organizma;
  • —     voda se u organizmu iavlja u raznim vido- vima: slobodna, vezana i ustaljena u tkivu.

Voda u organizam uglavnom dolazi spolja, kao piće ili sastavni deo hrane, a samo se neznatni deo stvara u samom organizmu, oko 300 ml, kao sporedni proizvod sagorevanja. Normalan čovek uzima dnevno oko 2.300 ml vode, od koje u tečnom stanju kao piće 1.200 ml, a 1.100 ml kao sastavni deo hrane. Dnevni promet vode u organizmu je mnogo veći, tako da samo kroz pribor za varenje prođe dnevno 8 litara u

stalnoj cirkulaciji: pljuvačni sok 1,5 litra, želudačni 2,5 litra, žuč 0,5 litra, gušteračni sok oko 700 ml, dok ostali crevni sokovi iznose oko 3 litra i van organizma se kroz creva izluče od 100 do 150 ml (u izmetu). Glavno izlučivanje vode iz organizma se vrši mokra- ćom (oko 700 ml), isparavanjem i disanjem (400 ml) i znojenjem (oko 500 ml). Unošenjem i izlučivanjem tekuoine u organizmu se održava bilans razmene vode: 2.600—3.000 ml dnevno. U izvesnim poreme- ćajima (grozničava stanja) ili u posebnim uslovima rada izlučivanje tečnosti iz organizma se znatno po- većava, po 6 i više litara dnevno, znojenjem i mo- krenjem.

Najvažnija razmena tečnosti u organizmu se obavlja između krvniih sudova i tkiva na nivou kapi- lara. Ova razmena je selektivna, jer kroz zidove kapi- lara prolazi samo tečnost sa rastvorenim mineralnim solima, a ne sa belančevinama, dok ćelijske opne vrše razmenu vode po potrebi i u raznim količinama. U toj cirkulaciji izvan krvotoka obavljaju se najvažnije ži- votne radnje, kao što su disanje, varenje, asimilacija i dezasimilacija: korisne i potrebne materije organizam usvaja i koristi, a štetne i nepotrebne odbacuje i izlučuje. Svi životni organi učestvuju u regulisanju pro- meta vode u organizmu. Pribor za varenje je glavni prijemnik spoljne vode: prima preko 3 litra dnevno. Jetra je jedan od bitnih regulatora prometa vode u organizmu između krvnih sudova i međućelijskog prostora, a s druge strane proizvodi hormone koji utiču na izlučivanje tečnosti pomoću bubrega. Srce je glavni stimulans rada bubrega pri izlučivanju mokra- će, jer ono reguliše krvotok. Vezivno tkivo može da primi i smesti velike količine tečnosti stvarajući otoke. Pluća i koža učestvuju u manjoj meri u elimi- nisanju vode iz organizma.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *