Vitamini su sredstvo za oživljavanje

  1. Vitamin A je rastvorljiv u mastima i nalazi se u namirnicama životinjskog porekla: ribljem ulju, jetri, žumancu i mlečnoj masti. Ovaj vitamin ima svoj provitamin — karotin — koji se tek u organizmu, upravo u jetri, delimično pretvara u vitamin A. Karo- tin se nalazi u svim obojenim delovima voća i povrća, naročito u peršunu, spanaću, šargarepi, kupusu itd. Avitaminoza A se ispoljava u poremećajima vida i oka, u zastoju rastenja, smanjenoj otpornosti kože i sluznice. Glavni i poznati znak ove bolesti je tzv. »noćno« ili »kokošije« slepilo.
  2. 2.   Vitamin D jedini je vitamin koji predstavlja vijest i novost i koji se stvara u koži čoveka pod dejstvom sunčanih zrakova. I on je rastvorljiv u mastima. Glavni njegovi izvori su riblje ulje, žumance, jetra i maslac. Nedostatak vitamina D prouzrokuje poznatu dečiju bolest: rahitis, sa defor- macijama kosti glave, udova, grudnog koša, kičme i zuba.
  3. 3.   Vitamin C se uglavnom nalazi u biljnim na- mirnicama: povrću i voću. On je rastvorljiv u vodi i dosta nestabilan: razara se na vazduhu i na toploti. Avitaminoza C je sve ređa bolest. Javlja se kod dece koja se veštački hrane samo kuvanim namirnicama: skorbut. Ta se bolest ispoljava sa krvavljenjima kože i sluznice, teškim zamorom i malaksalošću.
  4. 4.   Vitamin B-kompleks je sastavljen iz većeg broja posebnih vitamina: Bi, B2, PP, Bg itd , koji po- sebno deluju i stvaraju svoje poremećaje i specifična obolevanja. On se nalazi u namirnicama životinjskog i biljnog porekla, naročito u klicama zrna i mesu, a manje u voću i povrću. Nedostatak vitamina B-kom- pleksa može da prouzrokuje više bolesti, kao beriberi, pelagru, ariboflavinozu itd.

HRANLJIVA VREDNOST I HIGIJENSKA ISPRAVNOST
NAMIRNICA

Svaki čovek do izvesne mere može da bira svoju hranu i da je prilagođava svojim potrebama. Zato je potrebno da zna:

  • —   svoje potrebe u osnovnim hranljivim i zaštit- nim sastojcima;
  • —   sastav, hranljivu vrednost i higijensku isprav- nost upotrebljavanih namirnica;
  • —   fiziološke potrebe organizma u odnosu na doba uzrasta, pol, klimu, rad i razna fiziološka

. On ne sme da bude gnjecav, plesniv, nečist, zagoreo, gorak i bljutav.

  • 3.    Voće i povrće su glavni nosioci mineralnih soli, vitamina C, celuloze i šećera. Voće nije više slu- čajna pojava u ishrani čoveka, već nasušna potreba i sastavni deo redovnog obroka. Smokve, urme, banane i grožđe su često pretežna sezonska hrana stanovniš- tva izvesnih krajeva. Voće je najpreporučljivije za jelo u prirodnom stanju: zrelo i sveže. Sočno i šećer- no voće je isto toliko osvežavajuće koliko i hranljivo, jer ono sadrži 70—95°/o vode, aromatične i zaslađene. Kalorijska vrednost voća je re’ativno niska, ona je 80 k kod smokava i grožđa, 60 k kod trešanja i malina, a sve ostaio voće daje 60—40 k na 100 g. Sadržaj šećera u voću raste sa zrelošću, dok kiselost opada. Od mineralnih soli voće najviše sadrži kalijuma (od 200 mg u svim smokvama do 40 mg u jagodama). fos- fora najviše ima u jezgrastom voću (350 mg/100 g) itd. Voće je takođe važan izvor vitamina C, počev od 40 mg (pomorandže, limuni, jagode i ribizle) pa do jabuka, šljiva i grožđa. Sušeno voće obično izgubi sav vitamin C, dok ga smrznuto sačuva u izvesnoj meri. U obojenim delovima voća nalazi se dosta karotina, koji se u organizmu (jetri) pretvara u vitamin A. Jezgrasto voće, kao orah, lešnik i badem, sadrži oko 5O°/o masti, 10—2O°/o belančevine i 15—20°/o skroba, sa kalorijskom vrednošću preko 600 k/100 g, sa dosta vitamina B-kompleksa, manje vitamina C i nimalo D.

Povrće, kao i voće glavni je nosilac mineralnih soli, vitamina, skroba i šećera, a manje, u neznatnim

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *