Kako izbjeći krize u formiranju zdravih navka

Čuvanje, održavanje i unapre- đenje zdravlja je jednostavno, pristupačno svima i lako primenljivo. Ono se postiže sa malo znanja, neš- to više napora, istrajnosti i dobre volje za sticanje zdravih navika. Neretko čovek nauči da živi kada je život prošao, a oseti pravu vrednost zdravlja a uz to i pravu krizu u formiranju zdravih navika. Tada ga je nepovratno izgubio. Neprijatelji zdravlja su mnogobrojni, raznovrsni i nalaze se svuda oko čoveka u Europi. I sada, kao i nekada, najčistiji narodi su najnapred- niji: zdravstveno, kulturno i ekonomski, sa najmanje obolevanja i smrtnosti, sa najvećom dugovečnošću, najdužim radnim periodom i sa najefikasnijim radnim učinkom iz svijeta.

U borbi protiv naše zaostalosti treba poći od sebe, od

svoga tela i svoje ličnosti. Naš najveći neprijatelj i kočnica svakog napretka je preostali primitivizam i opšta zaostalost, koji se ogledaju u ličnoj i opštoj ne- čistoći, nemanju i neznanju. Dužnost je svakog gra- đanina naše zemlje da se bori protiv nečistoće, prljavštine svake vrste, neznanja, nezdravih navika i običaja.

Osnovna znanja iz lične higijene u borbi za zdrav život i napredak sastoje se u:

  • —      primenjivanju lične higijene u vezi s negova- njem tela, duha i morala, počev od rođenja;
  • —      stvaranju higijenskih navika u životu i radu, počev od ranog detinjstva;
  • —      održavanju čistoće tela, odeće i stana: uvek i u svemu;
  • —       disanju punim plućima; umenju hraniti se: dovoljno, raznovrsno i uravnoteženo; ni malo ni mnogo;
  • treba uz to znati raditi i odmarati se; u ra- zumnom korišćenju vazduha, vode i sunca;
  • jačanju i održavanju svoga telesnog, duhov- nog i moralnog zdravlja;
  • obezbeđenju i podizanju zdravog podmlatka — novog naraštaja;
  • —       zaštiti i jačanju svoga krvotoka: srca, krvnih sudova i krvi;
  • —       zaštiti svoga tela od spoljnih i štetnih klimat- skih promena: znati odevati se;
  • —       posedovanju zdravog i uređenog stana i nje- govom održavanju;
  • —        znanju postepenog i neosetnog starenja do kraja života.

Zdrava koža je nepropustiva za vazduh, ga- sove, vlagu i mikroorganizme, dok je nečista, povre- đena i inficirana koža propustljiva, naročito na klice.

— Koža je jedini organ koji se obnavlja, a vrlo je nejednake debljine.

— U koži su smeštena čula pipanja, a u sluzo- koži čula mirisa i ukusa.

— Zakužena koža može biti izvor zaraza svih prenošljivih bolesti.

HIGIJENA RUKU

Noge koje se znoje nije dovoljno prati svako veče, već ih posle pranja treba premazati krpicom natopljenom rastvorom formola i špiritusa za gorivo (na 150 ml špiritusa 3 supene kašike formola). Obič- no je dovoljno pranje nogu pre spavanja, pa da se znoj i neprijatni zadah otklone, a oštečena koža izme- đu prstiju ozdravi.

— Poremećaji i bolesti nogu su mnogobrojne, mada na izgled sitne i nevažne.

— Noge se lako prljaju, vređaju i deformišu.

— Obuća se, na žalost, više podešava modi nego stopalu.

— Krvotok nogu je prirodno usporen, zbog čega se noge lako hlade i prouzrokuju nažebe, vene gube elastičnost, proširuju se i obolevaju.

— Sa hladnim nogama se ne može da zaspi; one razgone san i ometaju odmor.

— Loša i nehigijenska obuća ne povređuje samo stopala već i sve organe za ispravan stav i hod.

— Noge nisu uvek dorasle da nose teret kojim ih čovek često opterećuje.

— Lakše je koračati nego stajati; rad u stojećem položaju može da prouzrokuje ravne tabane, proši- renje vena, ulceracije kože itd.

— Cipele sa visokom potpeticom opterećuju samo prste umesto celo stopalo.

— Razni poremećaji nogu utiču i na psihičko stanje čoveka: draže i nerviraju.

— Ljudi najčešće leče posledice neudobnih ci- pela umesto da otklanjaju uzroke.

— Cipele treba podešavati stopalu; one ne smeju biti ni tesne ni široke.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *