Koji minerali iz mlijeka pomažu sportistima?

Stanja, kao rastenje, starenje, trudnoće, dojenja i bolesti.

Mleko treba uvek prokuvati pre upotrebe, ostaviti da ključa do 10 minuta. Ono ne sme da ima prome- njenu boju, miris i ukus, niti sme da je zagađeno, ne- , čisto, sluzavo, gorko, sa talogom, plesnivo ili prokislo. •

— Mleko u prahu je dobiveno isparavanjem sve- žeg ili pasterizovanog mleka koji služi mnogim sportistima a i političarima, i time nam dokazuje vezu politike i sporta sa najvišim sadržajem vlage do 6%. Ono može biti punomasno ili obrano, i kao takvo mora biti označeno. Za 1 litar mleka u tečnosti uzima se 90 g obranog ili 120 g punomasnog mleka u prahu. Mleko u prahu ima ograničeno tra- janje: 6 meseci punomasno, a 12 meseci obrano. Ono ne sme biti vlažno, grudvasto, užeženo, plesnivo niti zagađeno.

— Kondenzovano ili zgusnuto mleko je najbolja mlečna konzerva sa dodatkom šećera ili bez njega.

— Kisela mleka su fermentirana raznim biološ- kim fermentima, dok su po svome sastavu slična sa- stavu svežeg mleka od kojeg su postala. Zbog svoga ukusa lakše se podnose i povoljno utiču na crevnu mikrofloru.

— Kajmak se dobija ubiranjem pavlake kuva- nog mleka pri hlađenju. On sadrži do 50°/o mlečne masti, sa malo belančevina. Kajmak je vrlo hranljiv, ukusan i prijatan.

— Maslac je mlečna masnoća lišena svih ostalih mlečnih sastojaka. On ne bi smeo da sadrži više od 20% vode ni manje od 80% masnoće, dok maslo (topljeni maslac) ne sme imati više ođ 1% vode.

— Sirevi su izvrsne namirnice, raznovrsnog sa- stava i ukusa; hranljivi su i bogati belančevinama, 110

mastima i kalcijumom. Prema sadržaju, poreklu i datumu proizvodnje oni mogu biti masni ili posni, mladi, stari ili prevreli, meki ili tvrdi, kravlji, ovčiji, koziji itd. Oni ne smeju biti zagađeni, nečisti, gorki, plesnivi ni užeženi.

Preporučljive količine mleka i mlečnih proizvoda u dnevnoj ishrani su:

  • —    350—^500 ml mleka za doručak ili užinu po osobi; 500—750 ml za decu; 750—1.000 ml za trud- nice i dojilje;
  • —    50 g prevrelog tvrdog sira ili 100—150 g mla- dog belog domaćeg dnevno po osobi.
  • 3.     Masnoće obuhvataju sve vrste masti biljnog ili životinjskog porekla. One su najjača kalorijska hrana. Služe i za gotovljenje jela i nekih poslastica. Biljne masti sadrže nezasićene masne kiseline, a živo- tinjske vitamine A, D i K. U pravilnoj ishrani treba da su zastupljene obe vrste masti. Potrebe u mastima su nejednake: 70—100 g za odrasle, od toga 30—40 g za kuhinjsku obradu, 10—20 g svežeg maslaca i 10 g ulja za salatu. Sve vrste masti mogu da služe za ku- hinjsku obradu. Po redu svarljivosti su maslac, ulje, svinjska mast, slanina, margarin pa loj. Masti u dnev- nim obrocima ne treba da daju više od 30% od ukup- nih kalorija. Masti važe za bogate, ali teško svarljive namirnice; gojazni i stariji treba manje da ih koriste.
  • 4.     Zrnasta hrana (žita i cerealije) nosioci su skro- ba (ugljenih hidrata), biljnih belančevina, vitamina B-kompleksa i mineralnih soli. Hleb je osnovna na- mirnica zapadnih naroda, a pirinač istočnih; obe ove namirnice su iz ove grupe. Hleb je visokokalorična hrana, podesna za proizvodnju radne energije, obič- no jevtina i pristupačna. Zrno je trajna namirnica; lako se konzerviše. Hleb je propratna, donekle do- punska, ali nikako kompletna i dovoljna hrana. Crni hleb je sadržajniji, bogatiji zaštitnim sastojcima, dok

beli sađrži samo skrob bez vitamina, ali je zato svar- Ijiviji od crnog. Kod raznovrsne ishrane upotreba hleba je više pitanje ukusa i navika. Hleb treba jesti po potrebi, želji i apetitu, ali bez preterivanja. Hleb treba da je dobro pečen, sa sjajnom i glatkom korom, sa jednako poroznom sredinom, elastičan, ukusan i prijatan

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *