Zanimljivosti odjeće za zaštitu od hladnoće

Odeća za zaštitu od hladnoće treba da je od punijeg materijala, sastavljena iz više slojeva ili većeg broja odeće, da je ne mnogo teška i da je neprobojna od vetrova; najbolja je vunena odeća za tu namenu. Vazduh između više odevnih predmeta je vrlo važan zaštitni sloj, samo mu treba omogućiti strujanje iz- među tih raznih slojeva, tako da to omogućava pro- vetravanje i isparavanje znoja sa kože. Odeću je naj- teže podesiti da istodobno odgovara mirovanju i kre- tanju, jer teža i toplija odeća odgovara mirovanju, ali ne i kretanju i radu. Ova teškoća i nesklad je naj- češći uzrok nazebima. Znojenje natapa i vlaži odeću, naročito onu do kože, tako da pri isparavanju znoja dolazi do naglog rashlađivanja i mogućnosti nazeba. Vlažnu odeću treba što pre zamenjivati suvom, jer se ne sme dozvoliti da se suši na čoveku. U toplim danima treba nositi što manji broj odevnih predmeta i oni treba da su što laganiji, nepostavljeni, svetle boje, bez mnogo vazduha, da lako sprovode toplotu i da teško upijaju vlagu i da se brzo suše. Tkanine sa retkim tkanjem su podesnije za tople dane i vlažnu sredinu. Lakše se podnosi toplota u tankoj košulji nego bez nje.

Tkanine životinjskog porekla su slabi sprovod- nici toplote i zato su dobre za zaštitu ne samo od hladnoće već i od toplote i vetrova, mada one oteža- vaju znojenje. Lanena tkanina je finija i postojanija od konopljane, mada je i ova druga solidna, trajna, ali i gruba. Vrsta i način tkanja sa svojstvenim osobinama vlakna su presudni za kvalitet i namenu odeće. Naj- važnije osobine tkanina su sprovodljivost toplote, propustljivost za vazduh, moć upijanja vlage i šup- Ijikavost, što je u zavisnosti i od debljine tkanine i šupljikavosti. Vunene tkanine su manje propustljive na vodii, sporije se vlaže nego svilene, lanene i pa- mučne, ali se zato teže peru i suše. Odeća od sintetič- kih vlakana sprečava i otežava znojenje kože svojom nepropustljivošću. Najlonske tkanine ne treba obla- čiti na decu, naročito ne do kože. Izuzetno se može dozvoliti nošenje kratkih gaćica u cilju zaštite od vlaženja i prljanja mokraćom i izmetom. Odevanje i obuvanje. Odevanje ne odgovara uvek higijenskim zahte- vima i potrebama čovekovog tela: na selu se oblače prema zastarelim običajima, a u gradovima po modi. Komotna odeća je bolja od tesne, što ne znači da je i komotna odećauvekpreporučljiva. Najbolja jeodeća kad nije ni tesna ni komotna, već ona koja ne spu- tava kretanje i ne ometa rad životnih organa. Odeća može biti moderna, ali ne sme da prenebregne svoju namenu. Rublje treba da čuva kožu, pomaže reguli- sanje telesne toplote i održavanje čistoće kože. U toplim danima treba nositi platnene košulje, jer su dobre toplonoše, olakšavaju isparavanje znoja i pro- vetravanje kože. Zimi može da se nosi i pamučni triko (potkošulja) ili čak i vunen za nežne i zimo- grožljive osobe. Potkošulja treba da je mekana, da ne vređa kožu i da se često menja. Rublje treba da je od tkanina koje se lako peru, sa što većom propustlji- vošću za vazduh i sa što manjom moći upijanja vode. Rublje ne sme biti tesno, da steže organe i sprečava njihov rad. Cesta promena rublja i čisto rublje osve- žavaju i krepe, kao i kupanje. Rublje treba prove- travati, jer se preko dana ispuni gasovima i znojem, te odaje neprijatan zadah. Dnevno rublje treba preko noći svlačiti i zameniti ga noćnim za spavanje.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *