Da li čovek na estradi može da oboli?

Ako čovek jede više nego što mu je potrebno, više nego što može da utroši, on se goji, i obrnuto, ako unosi manje hrane, on mršavi. Isto tako čovek na estradi može da oboli ako jede suviše jednoličnu hranu, pa makar i dovoljno kaloričnu ili pak ne unosi izvesne zaštitne sastojke potrebne organizmu kao što su vitamini, mineralne soli i drugi neophodni sastojci. Tako, ako bi čovek jeo dnevno samo hranu od kukuruznog brašna, više od 2 kg (preko 7.000 k), on bi oboleo od pelagre po- red unetih dovoljnih kalorija, dok bi se svinja gojila, i napredovala. Ishrana bez vitamina B dovodi do obo- Ijenja beriberi, bez vitamina C do skorbuta, a bez vitamina D do rahitisa. Isto tako, ako čovek jede manje nego što mu je potrebno, on će mršaviti do izvesne granice, pa će prestati, jer će se organizam braniti štedeći potrošnju: smanjiće rad i kretanje, po- staće spor i manje pokretan, sa manjim radnim učin- kom, ako ishrana ne prelazi deficitarnost od 20°/o.

Preterana ishrana izaziva izvesne poremećaje, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, šećerna bo- lest, skraćeno trajanje života i radne sposobnosti. Nedovoljna ishrana prouzrokuje opštu pothranjenost sa mršavljenjem, malaksalošću, zastojem u rastenju i razvoju; ona smanjuje otpornost organizma prema zaraznim bolestima, dovodi do opadanja radne spo- sobnosti i češćih obolevanja.

Svekolika raznovrsnost i mnogobrojnost namir- nica je, u stvari, jedna prividnost. Sadržaj svih na- mirnica je sveden na mali broj hranljivih i zaštitnih sastojaka; šećer, mast, belančevine, vitamine i mine- ralne soli. Tako 1 g masti daje 9,3 k, a belančevme i šećer po 4,1 k. Ljudskom organizmu je potrebna energija od svih grupa istodobno, da bi se životne funkcije pravilno odvijale. Tako, ugljeni hidrati (še- ćeri i skrob) treba da učestvuju u pravilnoj ishrani čoveka sa oko 5O°/o, masti 20—25% i belančevine oko 15°/o od ukupnih dnevnih kalorija. Preporučljiva struktura dnevnog obroka od 2.400 k bila bi sledeća;

— brašno, skrob i šećer (po 350 g) davali bi 1.435 k ili 60%,

  • —    masti (oko 70 g) oko 651 k ili 24%,
  • —     belančevine (70 g) ili 1 g/kg telesne težine, što čini oko 287 K ili 16%.

Prema vrsti poslova treba dodavati namirnice, kako energetske tako i zaštitne.Ugljeni hidrati (brašno, skrob i šećer) imaju bilj- no poreklo. Oni su glavni izvori radne energije, jer su dosta kalorični i lako iskoristljivi. Covek ne može da ih stvara, već ih unosi hranom. Izuzev čistog rafi- niranog šećera, ostale namirnice sadrže vitamin B- -kompleks, koji pomaže da ih organizam što bolje koristi. Viškove ovih sastojaka organizam pretvara u masnu rezervu, te je otuda ova grupa namirnica po- desna za gojenje. Do 100 g ugljenih hidrata daje se odojčadi, deci do 5 godina daje se 250 g, omladini do 600 g, odraslima do 500 g, trudnicama i dojiljama od 500 do 600 g. Smatra se da najmanja dnevna neop- hodna količina ugljenih hidrata iznosi 60 g.Belančevine su hranljivi sastojci namirnica bilj- nog i životinjskog porekla. One su neophodni sastavni delovi ćelija, te pored energetske igraju i zaštitnu ulogu, jer su ne samo energetski već i gradivni izvori. One su takođe sastavni deo najvitalnijih bioloških supstancija kao fermenata, encima, hormona i imunih tela. Belančevine životinjskog porekla sadrže amino- kiseline neophodne za život i razvoj, koje čovečji or- ganizam ne može da stvara, već mora da ih unosi hranom. Dnevne potrebe belančevina su: za odojčad do 20 g, za decu do 5 godina 40 g, za omladinu u ras- tenju 100 g, za odrasle 70—80 g, za trudnice 90 g i za dojilje 100 g.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *