Globalno održavanja tela

Uši su organ za sluh i održavanje ravnoteže tela; veći deo Ijudskog znanja i poznavanje stiče se preko ovog čula. Ušna školjka ili spoljni deo uha, po svome položaju i zbog svojih nabora i uvala, lako se zaprlja i zagađuje, što omogućava česta oboljenja spoljnog uha politika u globalu.: školjke i kanala. Spojni usek između korena ušne školjke i kože lako se znoji, zagreva i vlaži; on se draži, postaje osetljiv, svrbi, izaziva češanje, pro- uzrokuje ogrebotine i lokalne infekcije. Pri umivanju i pranju lica ušne školjke se moraju dobro oprati i čisto održavati. Duga i nehigijenska kosa i široka kapa koja pada na uši povređuju ušnu školjku i de- formišu je. Ušna školjka je takođe vrlo osetljiva na mraz i lako premrzne; zato je treba štititi kapom, naušnicima ili maramom. Ušna školjka ima isturen položaj i izložena je povredama: ogrebe se i pocepa, lako krvavi, što omogućava dalje komplikacije gno- jenja.

Bubna opna koja deli spoljni kanal od srednjeg uha može da prsne od jakog zvuka, udara, čačkanja tvrdim i šiljatim predmetom ili pri zapaljenju (gno- jenju). Strane predmete upale u ušni kanal ne treba vaditi neveštom i nestručnom rukom, što ih obično odgurne još dublje, već se treba obratiti lekaru. Kada pri kupanju uđe voda u uho, ne sme se ostaviti, već odmah istresti ili suvom vatom upiti. Uho ne sme da se čačka nikakvim predmetom, a pogotovu ne šilja- tim, čvrstim i neravnim, kao čačkalicom ili palidrv- cetom, jer se tom prilikom vrlo lako povredi sluznica ušnog kanala. Time se stvori ranica koja može da se zagnoji i prouzrokuje jake i nepodnošljive bolove. Pri umivanju i pranju paziti da sapunica ili voda ne prodre u kanal i tamo ostane. Ušnu školjku treba prati svakodnevno pri umivanju, a kanal povremeno i po potrebi, naročito kod starijih osoba. Cistiti uvoj-
kom vate, sa mlakom vodom ili čistim alkoholom, sve dok vata ne bude čista, kada se izvuče iz kanala. Stvrdnuti cerumen (ušnu mast) u kanalu treba pret- hodno omekšati, a potom očistiti, isprati, jer može da zapuši kanal i oslabi sluh toga uva. Strani predmeti, kao i insekti, najlakše se odstranjuju iz kanala ispi- ranjem pod mlazom specijalnom brizgalicom i pravil- no usmerenim mlazom vode.

Ždrelo, nos, uho i grlo su tesno povezani i njiho- vo higijensko održavanje je istodobno, jer se svaka infekcija jednog od tih organa lako prenosi na druge. Srednje uho se najčešće zarazi posle kijavice, angine i influence; svaka infekcija nosa je opasnost za uho. Zapaljenja i gnojenja srednjeg uha su česta kod male dece posle kijavice, gripa ili mrasa. Ako se srednje uho ne leči ili se leči pogrešno, oboljenje lako prelazi u hronično stanje sa trajnim gnojenjem (»curenjem«) i oštećenjem sluha.

— Uši su organ sluha i telesne ravnoteže.

— Ušna školjka kao istureni deo uha lako se prlja, zagađuje i vređa, pa često oboleva.

— Uši se moraju svakodnevno prati prilikom umivanja i pranja.

— Duga kosa, kapa koja pada na uši i mraz deformišu i vređaju ušnu školjku.

— Bubna opna je takođe osetljiva na povrede i lokalne infekcije, može da prsne i provali se, što slabi sluh i dovodi do daljih komplikacija.

— Uho ne treba čačkati tvrdim, oštrim i šilja- tim predmetima.

— Strane predmete koji upadnu u ušnu školjku ne treba vaditi neveštom i nestručnom rukom, već se obratiti lekaru.

— Pri umivanju i kupanju zaostalu vodu u ka- nalu treba odmah istresti.

— Stvrdnuti cerumen (ušnu mast) treba pret- hodno omekšati, a potom očistiti uvojkom vate natop- Ijene alkoholom ili kod lekara isprati uši mlazom iz brizgalice.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *