Mineralne soli koje osigurava ishrana namijenjena za održavanje života.

Mineralne soli i vitamini su neophodni za održavanje života. Njih treba da osigurava ishrana, jer ih čovečiji organizam ne može da stvara. Pored mi- neralnih soli i vitamina u ovu grupu dolaze ioš neophodne aminokiseline iz belančevina životiniskog porekla, nezasičene masne kiseline iz masti biljnog porekla i fermenti. Mineralne soli regulišu pravilan rad ćelija kod čovjeka (man na engleskom), odr- žavaju izvesnu povoljnu koncentraciiu tečnosti i osmotski pritisak u organizmu, služe za građu kostiiu i zuba i omogućavaju svojim prisustvom, kao katal’- zatori, izvesne neophodne biološke procese. Ishranom se svakodnevno unosi u organizam oko 20 g mine- ralnih soli, od kojih je polovina sastavni deo namir- nica, a druga polovina se unosi veštački prilikom obrade jela. Ljudski organizam sađrži oko 3 kg mine- ralnih soli, od koiih su 2,5 kg u kostima, a 0,5 kg u mekom i tečnom tkivu. Gvožđe je bitni sastojak crvenih krvnih zrnaca, sastavni deo hemoglobina, nosioca kiseonika iz pluća u tkiva. Gvožđa u organizmu ima 3—5 g, đok su dnevni gubici do 20 mg, izuzev kod žena u menstru- aciji, kada su znatno veći. Naše namirnice sadrže dosta gvožđa da zadovolje potrebe organizma, uko- liko je naša ishrana raznovrsna. Dnevne po+rebe u gvožđu iznose do 12 mg, a za trudnice i dojilje do 30 mg. Namirnice bogate gvožđem su: jetra i iznutri- ce (11—13 mg/100 g), žumance (preko 6 mg), jaje celo (3 mg), meso (4—5 mg), sočivo (7,6 mg), pasulj i gra- šak (do 6 mg), spanać i zelena salata (4 mg), kao i jezgrasto voće, krompir i pečurke (do 3 mg) i crni hleb (do 2,6 mg na 100 g). Fosfor se unosi u organizam sa belančevinama, cerealijama i nekim fosformm mastima. Dnevne po- trebe su 1—2,5 g. Fosfor služi za okoštavanje, za mi- šiće, za smtezu masnog tkiva i za pretvaranje mate- rije u energiju (u mišićima). Fosfora ima dovoljno. Kalcijum služi za građu kostiju i zuba. Pct~ebe za kalcijumom su nejednake: za odrasle do 1 g, a za decu, trudnice i dojilje do 2,5 g. Najbogatiii i najisko- ristljiviji izvor kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi. Nedostatak kalcijuma u organizmu prouzrokuje po- rozne i mekane kosti koje se lako lome. Jod je glavni činilac u hormonu štitnjače, a nje- gov nedostatak izaziva endemsku gušavost i dovodi do kretenizma. U mnogim zemljama, kao i kođ nas, oba- vezno je jodiranje soli za ishranu: to je uspešna pre- ventivna mera protiv gušavosti. Kuhinjska so sadrži natrijum i hlor, a nalazi se, manje ili više, u većini namirnica. So reguliše meta- bolizam vode u organizmu, održava osmotski pritisak i kiselo-alkalnu ravnotežu organizma. Kalijum i natrijum — prvi se nalazi u ćelijama, a drugi u međućelijskim prostorima. Njihovo anta-

gonističko delovanje održava razmenu materije iz- među ćelija i međućelijskih prostora.

Bioelementi su regulatori mnogih životnih funk- cija i deluju u minimalnim količinama: fluor za čvrs- tinu zuba, bakar i kobalt u sastavu hemoglobina, ar- senik u noktima i kosi itd.

Vitamini su regulatori životnih funkcija. Oni su redovni pratioci prirodnih namirnica u kojima su nejednako raspoređeni i u nejednakim količinama. Karakteristike vitamina su sledeće:

  • — deluju u beskrajno malim količinama poput katalizatora;

— Ijuđski organizam ne može da ih stvara — izuzev vitamina D;

  • — svaki vitamin ima svoje sopstveno dejstvo i ne mogu se međusobno da zamenjuju;
  • — ne daju organizmu ni kalorije niti gradivni materijal;
  • — deluju kao činioci u iskorišćavanju energet- ske hrane;
  • — njihov nedostatak u organizmu izaziva obo- Ijenja: avitaminoze i hipovitaminoze.
  • — jedni su rastvorljivi u vodi, a drugi u masti- ma, te se i tako dele na dve grupe.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *