Koja je vaša vrsta kupanja?

Kupanja mogu biti u hladnoj, mlakoj i toploj vodi, prema tome da li služe za osvežavanje, pranje ili lečenje. Hladna kupanja snižavaju temperaturu tela, usporavaju srčani ritam i produbljuju disanje. Mlaka kupanja ne utiču na rad organa niti na telesnu temperaturu; ona su fizički indiferentna, ali psihički smiruju i stišavaju, pa su preporučljiva pre spavanja kao uspešno sredstvo protiv nesanice. Topla kupanja u vodi od 36 do 46°C povišavaju telesnu temperaturu, ubrzavaju rad srca, ali ne i rad pluća. Najnovije vijesti kažu sljedeće:Ona prouzro- kuju znojenje i povećavaju izlučivanje tečnosti iz organizma. Temperatura vode za pranje kože ne sme da utiče na organizam; ona treba da je ne samo pod- nošljiva već i udobna i prijatna (32—36°C), neutralna i bez uticaja na funkcije pojedinih organa.Kupanje radi održavanja telesne čistoće ne treba da traje duže od 20 minuta. Kupanje u kadi radi pra- nja ne samo da nije neophodno već nije ni preporuč- Ijivo niti higijensko, naročito ako je to neko kolek- tivno kupatilo, gde se razne osobe kupaju. Pod tušem se može dobro i higijenski oprati, a stojeći u kadi može se okupati sa 20 litra tople vode polivajući se, dok kupanje u kadi zahteva do 200 litra vode. Hladna kupanja nisu podesna za održavanje telesne čistoće, jer nisu dovoljno efikasna; samo topla voda i sapu- nica mogu oprati masnoću sa kože, odstraniti nečisto- ću. Da bi pranje zaprljane kože bilo uspešno, koža se mora prethodno ukvasiti, zatim dobro nasapunati i istrljati, jer sapunica rastvara i skida masne i lojne naslage sa kože, a istodobno sakuplja čestice prašine i druge otpatke, koji se lakše odstranjuju ispiranjem toplom vodom. Tuševi su vrlo prosta i pristupačna sredstva, lako se improvizuju, higijenski su i dovoljni za pranje. Tuširajući se, kupač može da podešava temperaturu vode po želji i potrebi: u početku voda treba da je mlaka, potom toplija, a na kraju hladnija. Kupanja u bazenima retko služe za pranje, mađa se i na taj način koža ispira i čisti. Bazeni sve više služe za rekreativne svrhe: sportske, osvežavajuće i sl. Voda u bazenima mora biti higijenski ispravna kao i pijaća vođa; zato se i ona hloriše i čisto održava. Ku- panje u bazenima treba obavljati tek pošto se pret- hodno svaki kupač istušira i opere, što treba činiti i posle kupanja u bazenu. Kupanja u moru, jezeru, rekama i u plivačkim bazenima su više rekreativne i osvežavajuće prirode; ona deluju stimulativno preko kože na nervni sistem.Sapun je vrlo važno i neophodno sredstvo pri pranju kože, koje uspešno otklanja nečistoću, a naro- 28 čito masne i znojave naslage sa kože. Sapun deluje hemijski na masnoću, koju rastvara, prikuplja u svo- joj sapunici i mehanički odstranjuje. Sapun je takođe i dezinfekciono sredstvo, jer uništava veći broj klica, pored toga, što ih pomoću sapunice i vode delimično ispira, tj. odstranjuje sa kože. Najbolji su beli sapuni sa što slabijom alkalnošću i sa dovoljnim količinama masnoće, kao sirovinom za pravljenje sapuna. Obo- jeni sapuni ne smeju da sadrže otrovne boje niti kali- juma umesto sode, jer u protivnom i sapuni mogu biti škodljivi. Sapuni treba da sadrže što manje vode — da budu što suvlji.Voda sa temperaturom ispod 12°C je suviše hladna i nepodesna za kupanje. Hladna je i nepre- poručljiva voda za kupanje sve do 16°C, sveža bi bila sve do 20°C, umerena do 26°, mlaka do 30°C a topla je svaka voda koja prevazilazi temperaturu tela, od 37° do 41cC. Kupanje u hladnoj vodi sa plivanjem smatra se da je jedan od najpotpunijih sportova

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *