Povezanost povraćanja i duvana sa kafom

Duvan izaziva tegobe 1 grčeve u želucu, stvara poremećaje u lučenju pljuvačnog i želudačnog soka, prouzrokuje lenost stomačnih i crevnih mišića, dovo- di do trovanja: gađenja, povraćanja itd. Duvan sa kafom, ako se češće upotrebljava, slabi apetit.

Alkoholna pića draže i razaraju želudačnu sluzokožu money problema, žlezde za lučenje stomačnog soka, te otežavaju varenje. Poznati su gastritisi alkoholičara sa jutar- njim povraćanjem. Alkohol je znatno škodljiviji kada se uzima na prazan stomak.

Izvesni lekovi, dugo uzimani, draže i zamaraju želudac, a mnogobrojna sredstva za regulisanje sto- lice (laksativi i purgativi) zamaraju creva i njihovu muskulaturu. Antibiotici zloupotrebljavani češće nego što su potrebni menjaju crevnu mikrobiološku floru, koče njen rad i dovode do crevnih poremećaja.

Mikrobi, virusi i paraziti, manje ili više škodljivi i zarazni, unošeni sa zagađenom hranom, prouzro- kuju ređe zapaljenje želuca, a češće creva. Poznate su crevne bolesti od mikroba unetih hranom: tifus, dizenterija, kolera i prolivi, kao i trovanja hranom. Crevni paraziti takođe se unose nečistim i zagađenim namirnicama. Namirnice koje se jedu u sirovom sta- nju moraju biti zdrave, čiste, dobro oprane i higijen-ski ispravne: neškodljive i nepokvarene. Otuda ruke treba prati pre jela, naročito kod dece, da bi se iz- begle tzv. zaraze »nečistih ruku«. Najčešće greške pri ishrani i varenjuIma nekoliko tipičnih predrasuda o ishrani i va- renju. Njih se treba osloboditi.— Treba dovoljno jesti, a ne mnogo jesti. Ne žrtvovati kvalitet i higijensku ispravnost količini: pri jelu, izboru i kupovini. Apetit nije apsolutna i ispravna mera za ishranu. Osećanje punog želuca nije znak sitosti i đo- voljnosti pri jelu. Nije uvek ostao gladan onaj koji apetit nije potpuno zadovoljio. Ne verovati da se bez kafe, čaja ili alkoholnog pića ne može provesti dan. Najrafiniranije namirnice nisu i najbolje, kao beli hleb, rafinirano ulje i sl. Obilje i preterana ishrana nerazumno koriš- ćena su neprijatelji zdravlja. Suvišno unošenje u organizam kabastih i teško svarljivih namirnica zamara organe za varenje i otežava iskorišćavanje hrane pni njenom prolazu kroz creva. Otežanost, pospanost i tegobe posle jela su znak pretovarenog želuca. Otežanost varenja je često posledica uzima- nja alkohola za vreme jela.  Ne treba jesti mnogo hleba, naročito belog; to dovodi do nadimanja, a kod dece omogućava rahitis

HIGIJENA ISHRANE

»Zadatak ishrane je ne samo da održava život već da ga učini zdravim i naprednim; ne samo da održa- va vrstu već da je ojača i unapredi; ne samo da omogući rad već da ga poveća do maksimuma i razvije sve- kolike radne delatnosti.«L. Randoin

Ishrana je najuticajniji činilac na zdravlje i rad čoveka. Ona utiče na zdravstveno stanje, otpornost organizma, razvoj i rastenje, radnu sposobnost, tra- janje radne aktivnosti i života, na bolovanje i opo- ravljanje. Ishrana je izvor energije za održavanje telesne toplote, kretanje i rad, kao i izvor gradiva za obnovu, razvoj i rastenje. Ishrana mora da je do- voljna, raznovrsna i uravnotežena, da je u skladu sa potrebama doba uzrasta, rada i fizioloških stanja čoveka.Kalorijsko-energetske potrebe organizma treba zadovoljiti na prvom mestu. Pravilna ishrana zahteva da svakodnevni obroci sadrže dovoljnu količinu hra- ne, koja treba da osigura organizmu potrebnu ener- giju za život i rad. Coveku je potrebno po 1.500 k (kalorija) dnevno za održavanje životnih funkcija, kao što su disanje, krvotok, lučenje i izlučivanje, va- renje. Pored toga čovek, kao toplokrvno biće, mora da održava svoju stalnu telesnu temperaturu, bilo da je na ekvatoru ili na severnom polu. Odraslom čoveku pri mirovanju potrebno je oko 2.400 k, sa umerenim fizičkim radom oko 3.000 k, a za teže fi- zičke radove od 4.000 do 5.000 k i više.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *