Novosti kod štićenja životnih organa

Koža je spoljni omotač tela, a sluzokoža unutrašnji. Upravo su izašle najnovije vijesti za kožu. Koža štiti životne organe od štetnih spolinih uti- caja: povreda, zagađivanja, toplote, hladnoće, jake svetlosti i škodljivih zračenja. Koža điše, znoji se i masti. Ona sadrži znojne i lojne žlezde. Znoiem izlu- čuje otrovne sastojke iz organizma, a lojem održava elastičnost, mekoču i vlažnost. Ona pomaže održa- vanje stalne telesne toplote znojeniem, isparavaniem i masnim potkožnim zaštitnim tkivom. Zdrava koža je nepropustljiva za vazduh i gasove, za vodu i vlagu, kao i za sve vrste klica. Svojim lučevinama koža uspeva donekle da sprečava razvoi klica i da ih deli- mično uništava. Ona ie spolja izložena klimatskim promenama: vetru, kiši, suši, toploti, dok je sa unu- trašnje strane zaštićena stalnom, zamračenom i top- lom sredinom. Debljina kože je nejednaka: od tanke i nežne na očnim kapcima do grube i zadebljale na dlanovima i tabanima. Zdrava koža je elastična, ra- stegljiva, nepromočiva, mekana, ali jaka i otporna. U koži su smeštena takođe čula pipanja, a u sluzokoži čula mirisa i ukusa. Covek posredstvom kože dolazi u dodir sa spoljnim svetom i do saznanja šta se sve oko njega dešava, blagodareći svojim prijemnicima — nervnim čvorićima. Koža je jedini organ čoveka koja se ne samo troši već i obnavlja: troši se sa spoljne strane, a obnavlja sa unutrašnje.

Koža je, kako po svom isturenom položaju za- štitnog omotača, tako i po svojoj funkciji, izložena spoljnim zagađivanjima i taloženju sopstvenih luče-

 Improvizirani tuševi

vina i izlučevina (loj, znoj i perut). Velika površina kože, koja dznosi jedan i po kvadratni metar, njeni nabori, neravnine, otvori kožnih žlezda, temperatura i vlažnost podesni su za nagomilavanje i razvoj klica i parazita, koji mogu biti škodljivi po kožu i zdravlje čoveka. U nečistoj i zagađenoj sredini čovek se lakše i brže zagadi, povrede se brže komplikuju, zagnoje i teže se leče. Na čistom radnom mestu koža se manje prlja i zagađuje, lakše se održava, a i sam rad je ko- risniji i miliji, učinak veći i uspeh sigurniji. Cesta zagađivanja kože sprečavaju njen normalni rad i omogućavaju lokalne i opšte infekcije prodorom klica kroz bolesnu kožu do krvi. Zakužena koža prenosi razne zarazne i parazitne bolesti na svoju okolintj i tako postaje izvor širenja prenošljivih bolesti. Mno- gobrojna su masovna zagađenja i trovanja potekla od male i naoko neznatne gnojave ranice na koži, naro- čito kod osoba koje rukuju namirnicama: mesara, kuvara, poslastičara itd. Koža se stalno prlja znojem, mašću, lojem, zaga- đuje se nečistoćom, prašinom i raznim klicama, jer je dobrim delom nezaštićena i otkrivena. Lučevine kože se talože na njenoj površini, zapušuju kožne pore, raspadaju se i trule šireći neprijatan zadah, draže kožu, izazivaju svrab i češanje. Trenja i češanja po- vređuju kožu, razaraju je stvarajući ogrebotine, koje postaiu ulazna vrata klicama koje se nalaze na koži. Zaprljana koža postaje manje ofporna, lakše se infi- cira i postaje dalji izvor zagađivanja. Umivanjem, pranjem i kupanjem koža se čisti od nataložene nečistoće, znoia, loja, gara, prašine i drugog atmosferskog taloga. Mlaka ili topla voda, sa- pun, četka ili sunđer najefikasnije su sredstvo za pra- nje kože. Hladna voda služi više za osvežavanje, dok je od slabe pomoći za pranje i čiščenie kože, naročito od masnih naslaga. Kožu treba prati što češće i što potpunije, kađa god zatreba, što zavisi od sezone, vrs- te poslova i sredine u kojoj se živi i radi. Sa 20 litara tople vode, jednim sapunom i sunđerom može da se opere čitava koža ,i telo od glave do pete. Tuševi su najpodesniji za higijensko pranje.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *