Na šta su obraćali pažnju kulturni i napredni narodi?

Oduvek su kulturni i napredni narodi obraćali veliku pažnju na ličnu higijenu. Gradili su mnogobrojne sportske stadione i javna kupatila, čiji ostaci i danas postoje i čiji je značaj istorija zabeležila. Mračnjački srednji vek je usled zanemarivanja opšte i lične higijene i telesne čistoće bio vek pomora i epidernija: kuge, kolere, malarije, sifilisa i drugih bolesti iz svijeta, koje su masovno pustošile čitave krajeve i uništavale pojedine države i narode. Narodi koji prednjače u ličnoj higijeni, snazi i telesnoj razvijenosti i danas su ne samo na najvišem zdravstvenom i kulturnom nivou već i na privrednom i ekonom- skom. Lična higijena je jednostavna, pristupačna i lako primenljiva, bez mnogo napora i koštanja. Njena primena zahteva dobru volju, istrajnost, dok ne pređe u naviku i potrebu. Ličnu higijenu nije dovoljno znati, već je treba primenjivati, i to od rođenja, stvarajući zdrave navike od ranog detinjstva. Poro- dica, škola i društvo su dužni da stvaraju zdrav nara- štaj, što je ostvarljivo samo kroz zdrave i higijenske navike. Lična higijena je vid poštovanja svoje lično- sti, ogledalo obrazovanosti i kulture kako pojedinca tako i čitavog naroda.

»Tek onda kada čovek bude znao da pravilno oceni snagu i potrebe svoga tela, kad bude naučio kako se ta snaga valja koristiti i potrebe podmiri- vati, a kako štetne uticaje izbegavati, otklanjati i sa- vladati, tek onda će da uvidi da su higijenski zahtevi i preporuke smišljene mere koje čoveka od zla i bo- lesti čuvaju i brane« (Batut).

Telo se truje nezdravom hranom i škodljivim pićem, zamara i iscrpljuje preteranim naporima, guši u nečistom i zagađenom vazduhu, muči se i zlopati u mračnim i vlažnim prostorijama itd. I kada sve te razorne sile tokom neurednog života okončaju svoj rušilački posao i telo postane nepopravljiva i nemoć- na ruina, onda se pokušava nemoguće, ali tada svi vapaji ostaju uzaludni, a lekari i lekovi nemoćni. Cilj života je prvo osigurati sam život. Ne može se govo- riti o napretku uopšte ako se i nadalje živi u bedi i neznanju. Stvoriti čoveka je relativno lako i ne mnogo skupo; mnogo je teže omogućiti čoveku da se razvija i da može da živi i radi u blagostanju i mo- gućnostima da se školuje i zaposli, da osnuje porodicu i da je podigne.

Industrijalizacija i moderna ekonomika su bre- menite novim opasnostima za čoveka, van zaraznih bolesti i epidemija, koje zahtevaju nove odgovarajuće zaštitne mere. Gradska i industrijska naselja nisu uvek u mogućnosti da brane od zagađivanja svoje nebo, svoje zemljište i svoju vodu, niti da zaštite sta- novništvo od gradske huke i buke, pa se Ijudi moraju i sami da brane i zaštićuju od tih novih nezdravih uzročnika. Zdravstveno vaspitanje i lična higijena su još uvek najmoćnije i najpristupačnije mere zdrav- stvene zaštite čoveka. Zdravlje se ogleda u harmoničnom razvoju i radu životnih organa, u tihom i nečujnom radu, la- kom prilagođavanju i snalaženju na delovanje raznih faktora spoljne sredine. Zdrav čovek je snažan, kre- pak, izdržljiv i otporan, on živi, raste, razvija se, jača, napreduje i savlađuje prepreke i teškoće: on ide na- pred. Zdravlje osigurava blagostanje, životnu spo- sobnost za rad i stvaranje. Ono nije životni cilj, već neophodni saradnik i uslov života, koji ga čini plod- nim, korisnim i srećnim; bez zdravlja nema uspeha ni radosti. Zdravlje je sloboda, moć i radost, a bolest ropstvo, nemoć i bol.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *