Arterije žlezde i djelovanje ishrane

Primjer naše arterije

Zatim štitastu žlezdu, i polne žlezde, kao i ostale žlezde s unutrašnjim lučenjem. U takvim slučajevima naročito brzo dolazi do poremećenog metabolizma holesterina, s njegovim povišenjem u krvi i u tkivima. Tako isto se u krvi nakupljaju masne materije, kao i razne belančevinaste frakcije.Što sve ima za posledicu rano nastajanje arterioskleroze i starosti. Arterije su bitne.

Uvod arterije

Arteriosklerotični krvni sudovi u težim slučajevima sadrže u zidu masne i krečne naslage. Tzv. aterome, koji se naročito sreću na aorti, srčanim (koronamim), mož- danim i bubrežnim arterijama, kao i na arterijama ruku i nogu. Već je spomenuto da sklerotični krvni sudovi zbog svoje. Krtosti mogu lako da prsnu, naročito u mozgu, a sklerotične arterije srca, nogu i drugih organa. Mogu zbog zadebljanja zida da se suze. I tada na srcu nastaju smetnje u srnislu angine pektoris. U nogama mogu pri kretanju da se jave jaki bolovi. Kao i povremeni prekidi u hodu, ose- ćanje trnjenja i hladnoće u udovima. Ove smetnje mogu biti praćene i odumiranjem tkiva i otvara- njem »živih« rana. Ulceracija s gangrenom.  Opet dolazimo do primjene arterije.

Konačno shvatanje

Arterioskleroza je jedan od glavnih socijalno- -zdravstvenih problema našeg veka i ona sprečava čoveka današnjice, da dostigne fiziološku starost. Gerontologija ima zadatak da povede metodičku borbu protiv arterioskleroze i da uspori starenje. 

STAROST JUGOSLOVENSKIH NARODA 

Ako posmatramo noviju istoriju Ijudskog druš- tva, zapažamo da je ona sva u znaku stalnog produ- žavanja granice trajanja Ijudskog veka. Medicina sve detaljnije i sa sve više uspeha ulazi u tajne čovečijeg organizma. Veliki je trud koji čovečiji um ulaže da upozna sve probleme i tajne organizma i 

uslove života, od čijeg rešenja zavisi dužina Ijudskog veka. Na tome poslu čovečanstvo je učinilo veoma mnogo. Ali, na žalost, mnogo je manje učinjeno da te tekovine Ijudskog uma koriste svi Ijudi sveta. Apsurdno je, ali je tačno da je dužinu života za ve- ćinu Ijudi ove naše planete skratio sam čovek, kroz ratove, loše uslove rada, gladovanje i razne bolesti. Kako inače objasniti tako velike granice prosečnog trajanja Ijudskog veka, koje se kreću od 33 godine (Indija), do 71 godine (Danska).

ZEMLJA arterije

Naša zemlja je do pre 15 godina bila po prilici. na sredini između onih naroda koji su prosečno živeli najkraće i onih koji su živeli najduže. Pre jedne i po decenije mi smo prosečno živeli, kao i pre rata — oko 48 godina. U nekim našim krajevima, kao što je AP Kosovo i Metohija, Ijudski vek je bio mnogo kraći. 

Prosečni vek našeg čoveka u poslednje vreme se produžio. Prema statističkim podacima, zadnjih godina prosečni vek kod nas je produžen za 12—15 godina. Prosečan život muškaraca u našoj zemlji traje preko 62, a žena oko 64 godine. Prosek tra- janja u SR Sloveniji može se meriti s veoma razvi- jenim zemljama Evrope, jer muškarci u Sloveniji žive danas prosečno oko 66 godina, a žene čak i preko 70 godina. Ako se zna da je Slovenac između 1931—1933. god. živeo prosečno oko 50 godina. a Slovenka 54 godine, onda se lako uočava izvanredan skok. 

Cinjenica da duže živimo ne može se drukčije objasniti nego poboljšanjem uslova života, jer je to ono novo što je doneo naš posleratni razvitak. Istina, nauka je načinila ogroman korak.

 

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *