Srca su naši najvažniji organi bez kojih ne možemo

Organ srca

Kod srčanog infarkta su đelimično zatvoreni oni krvni sudovi koji srce snabdevaju krvlju. Zbog toga se stvaraju sporedni putevi, kojima se krv probija do srca. Qvi sporedni putevi kod srčanog in- farkta moraju da se povećavaju i umnožavaju. Ovo se ne može postići nekim lekom, već samo biološkim nadražajima. Srce treba da bude podstaknuto na in- tenzivniji rad. Da bi se time obrazovali ti sporedni putevi koji će mu dovesti potrebnu krv. Najprirod- niji i najsigumiji način ovog podstreka je šetnja. Lekar može da propisuje šetnju u različitim dozama, što zavisi od vrste bolesti. Ponekad je potrebna šetnja od četvrt časa na ravnom putu, a ponekad duži izlet na brdovitom terenu. Tempo hoda može da odredi sam srčani bolesnik. Njemu se obično savetuje da se umerenom brzinom kreće. Tako da pri tome ne oseća nikakav pritisak niti težinu disanja. 

Setnja ima samo onda značaj za zdravlje ako je redovna njega srca. Bez obzira na vreme. Naravno, pri tome se mora voditi računa o temperaturi i odgovaraju- ćem oblačenju. 

Ako je čovek suviše toplo obučen, opterećuje organizam nepotrebno. Zato se preporučuju materi- jali koji su topli, ali ne ipak suviše teški, a koji se danas sve više nalaze na tržištu. 

I cipela mora da bude prilagođena vremenskim uslovima. Za hladno vreme sa snegom najbolje su cipele postavljene krznom, lagane i pođonjene gumom. 

lako lekari preporučuju šetnju bez obzira na vremenske prilike. Ipak bolesnici sa srčanim infar- ktom treba da izbegavaju izlazak pri jakom vetru. Suviše niske temperature mogu da izazovu novi srčani napad. 

Ukoliko čovek odluči da svakodnevno predu- zima šetnje, onda treba da se stara da to bude u večernjim časovima. Najbolja i najprijatnija je šet- nja neposredno pre spavanja, jer je tada i vazduh čistiji, a i nadražaji koje prima u toku dana brže se smiruju. Ove šetnje pre spavanja veoma povoljno utiču na san. 

Setnje koje preporučuju lekari nikako ne treba zamenjivati »lutanjem ulicama«. Polagano hodanje i zastajkivanje kraj izloga više zamara čoveka nego što podstiče njegovo zdravlje. 

Dug život našeg srca

Svi se autori slažu da je za dug život neophodno potrebno podvrgavati organizam odgovarajućem dijetalnom režimu, apstinenciji od alkohola i duvana. Pored upražnjavanja i primene odgovarajućeg fizič- kog vežbanja našeg tela, uz umeren normalan seksu- alni život, čovek, ako želi da dostigne duboku sta- rost treba da živi i pod povoljnim socijalno-ekonom- skim uslovima. 

Povoljni socijalno-ekonomski uslovi, kako je životna praksa dosada pokazala i pokazuje, mogu da se ostvare u razvijenim zemljama sa socijalistič- kim društvenim uređenjem. Samo oni narodi gde postoji zagarantovana radna nedelja i radni dan, gde postoji obavezna mogućnost korišćenja godišnjeg odmora, obavezna i besplatna zdravstvena zaštita, takvi narodi mogu da imaju dobru perspektivu da će ostvariti dug vek. 

Text BoxSedmočasovno ili osmočasovno radno vreme, s povremenim prekidima u radu radi odmora, po- voljno deluje na organizam radnika i službenika da se preterano ne iscrpljuje i zamara. Primena u fabrikama i rudnicima odgovarajućih profilaktičkih zaštitnih mera treba da spreči razna trovanja i povrede pri radu i da održi radnu aktivnost radnika očuvanu za duži vremenski period.Izrada konformmh higijenskih stanova

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *