Granica vijesti u svakoj godini pa i u ovoj

Granica vijesti

50 godina, postiže uspešne rezultate u keču granica. 

I druga faza, kada snaga počinje da opada granica. Ovaj prelazni period za muškarce je doba oko 50. godine, a za že- ne oko 40. godine. Kod onih koji su u toku celog života vodili računa o svojoj fizičkoj kulturi. Ova granica se pomera ka šezdesetoj godini za muškarce, a za žene ka 55. godini je granica. 

Prema zapažanjima na Internom odeljenju Gradske bolnice u Beogradu granica je među velikim brojem starih osoba videlo se da uživanje alkohola i duvana kroz duži period u znatnoj meni smanjuje radni potencijal. 

Granica koja je štetna za stimulativno djelovanje želuca

Alkohol deluje na sluzokožu želuca, u početku stimulativno. Dovodeći tokom vremena do smanjenja apetita i katara želuca i creva. Kao posledica dugog dejstva alkohola smanjuje se aktivnost fermenata. Tako da slabi varenje, što u crevima smanjuje iskorišćavanje hranljivih materija. Naročito belančevina i ugljenih hidrata. Zbog toga se kod starih mršavih osoba njihova mišićna masa smanjuje. Javljaju se prevremeni znaci starosti granica.

Iz toga razloga savremena medicina zabranjuje upotrebu i uživanje alkoholnih pića i duvana. Jer ovi otrovi u velikoj meri ubrzavaju procese starenja u organizmu. Smanjuju radnu aktivnost i neumoljivo skraćuju život. Prema ispitivanju mnogih naučnika na raznim stranama sveta granica. Pretpostavlja se da duvan.

Koje bolesti dominiraju kod ?

Dve bolesti dominiraju u svetskoj patologiji. To su rak i arterioskleroza. Nameće se pitanje: koja je bolest opasnija za čovečanstvo? Dugo se mislilo da je rak masovnija bolest. Međutim, prema dobijenim izveštajima sa jednog od poslednjih kongresa ame- ričkih patologa- Vidi se da je, u stvari, arterioskleroza bolest dvadesetog veka.

Arterioskleroza je odgovorna za teške promene koje nastaju kako na sitnijim tako i na krupnim sudovima. Ona je odgo- voma za druga razna oboljenja krvnih sudova. Kao što su infarkt srca, angina pektoris ili stenokardija. Tromboza moždanih arterija, poremećaji u cirkula- ciji krvi itd. 

Na osnovu iscrpnih statističkih podataka ame- rički patolozi iznose da je arterioskleroza kao obo- Ijenje krvnih sudova u pogledu učestalosti i smrt- nosti jednako zbiru svih oboljenja koja su do sada poznata. 

Arterioskleroza je bolest krvnih sudova. Ona nastaje zbog nagomilavanja masnih materija i holesterina u unutrašnjem sloju krvnih suđova. Lekari su korišćenjem radioaktivnih izotopa uspeli da prate put holesterina u organizmu od organa za varenje pa do krvnih sudova i na taj način dokazali da je holesterin jedan od glavnih faktora u nastajanju arterioskleroze. Postavlja se pitanje šta izaziva pro- diranje holesterina u krvne sudove?

Utvrđeno je da u organizmu svake osobe postoje specijalni fermenti koji u tkivima razgrađuju do prostijih sastojaka kako masne materije tako i holesterin.

Međutim, sa sta- renjem tkiva ne poseduju u dovoljnoj meri ove po- trebne fermente, što ima za posledicu porast u krvi i tkivima kako holesterina tako i masnih materija, koje počinju da se talože u krvnim sudovima i tako izazivaju proces arterioskleroze. Kasnije, u tako ošte- ćene krvne sudove se talože kalcijumove soli i krvni sudovi postaju krti, neelastični, suženog promera; lako prskaju i tromboziraju. Zapaženo je da bole- snici sa šečernom bolesti i povećanom gušom (stru- mom) mnogo brže obolevaju od arterioskleroze brže stare nego ostale.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *