Želucu našem je otkriven recept za stanjenje ali kada?

Želucu je otkrivena korisna stvar

U toku starenja se odigravaju slične promene i na želucu i crevima. I na ovim organima dolazi do stanjenja atrofije sluzokože. Žlezde u želucu i crevima se smanjuju, nedovoljno luče crevni i želudačni sok. Te se kao posledica toga javlja nedostatak apetita. Poremećeno varenje, stvaranje gasova, nadutost trbuha, mršavljenje, pojava zatvora ili proliva. 

Zajedničko je za sve procese koji se odigravaju u starosti, da su ireverzibilni, nepovratni. Odumrle ćelije u staračkim tkivima se ne zamenjuju u dovoljnom broju novim ćelijama. Kao što je to normalna pojava u mladosti. Za mladost je karakteristična regeneracija  obnavljanje tkiva. Dok se u starosti ovi regenerativni procesi sve više smanjuju. Tkiva sve više propadaju, a slabo se obnavljaju. Ukoliko čovek više stari. Zbog toga svi organi postaju manji i lakši, te stare osobe gube u telesnoj težini. 

Vitalnosti hirurških intervencija u želucu

Zbog smanjenja ovih regenerativnih i reparatomih procesa u organizmu starih osoba. Smanjuje se i biološka vitalnost ćelija i zbog toga kod starih osoba ozlede i rane sporije prolaze i zarašćuju. Zbog toga se kod starih osoba i izbegavaju veće hirurške intervencije. 

Prema raznim autorima, osobe do 25. godine odlično podnose hirurške intervencije i kod njih rane brzo zarašćuju. Dok posle 45. godine sposobnost zarašćivanja rana počinje postepeno da opada. Posle 65. godine naglo se smanjuje otpornost organizma prema povredama i hirurškim intervencijama. Pa zato i postoperativna smrtnost raste. Dok kod mlade osobe rana zaraste za 7—20 dana, dotle kod starih osoba, posle 60. godine, nekad je do potpunog za- rašćenja veće rane potrebno da prođe znatno više vremena., 

Kao posledica ovih staračkih promena u orga- nizmu, javlja se gubitak normalnih dinamičkih i funkcionalnih sposobnosti organizma, kao što su: brzina, veština, okretnost, snaga, izdržljivost, spo- sobnost prilagođavanja i smanjuje se sposobnost za učenje. 

Nastajanje starosti

S nastajanjem starosti sve više dolazi do izra- žaja smanjena radna sposobnost, koja se kod starih osoba ispoljava smanjenom fizičkom aktivnošću. Takve osobe zapažaju da im njihov svakodnevni posao postaje sve teži i teži, iako su taj isti posao ranijih godina obavljali bez ikakvih teškoća. 

Prema Sulceu, postoji shvatanje da starenje, kao posledica gubitka mladosti kod mnogih muška- raca, a naročito žena, stvara ozbiljne komplekse koji im otežavaju život i lepu starost. 

Prema shvatanjima raznih autora, proces sta- renja ne zahvata istovremeno i istom brzinom sve organe. Kod izvesnih osoba staračke promene se sreću pretežno na mozgu i srcu, dok kod drugih oso- ba ove promene mogu da budu jače izražene na drugim manje važnim organima; kod njih starost kasnije postaje manifestna nego u prvom slučaju. Izvesne osobe su zahvaljujući svojoj konstituciji, urednom načiinu života, otpomije prema ranom na- stajanju starosti, te kod njih kasno dolazi do starenja. 

Tako se jedino mogu tumačiti razna odstupanja u pogledu nastajanja starosti. Možemo često videti sedamdesetogodišnjake koji, pored svojih poodmak- lih godina, pokazuju izrazitu psihičku i fizičku ak- tivnost i vitalnost, za razliku od drugih osoba šez- desetih godina, kod kojih starost rano ostavlja vidljivoga traga. Naziv arterioskleroza je upotrebio prvi put još 1833. god. Johann Georg Lobstein. On je zapazio.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *