Kakvi su to faktori radova Thomasa?

Kakvi su to faktori radova Thomasa?

Socijalni, higijenski i ekonomski faktori tako isto igraju važnu ulogu u pogledu ranog nastajanja starosti. Poznato je da one osobe koje su svoj vek provele u normalnom životnom ritmu, bez velikih preokreta, uzbuđenja, sukoba, osobe koje su imale sređene porodične prilike, osobe koje nisu uživale u alkoholu, i pušenju, duže žive nego osobe koje su uživale u alkoholu, pušenju i koje su dugo vodile momački život. Kakvi su to faktori koji nam to kazuju?

Prema radovima A. Thomasa vidi se koliko težak fizički rad i nepovoljni spoljašnji uticaji, vlaga. Hladnoća, toplota, mrak i prašina koje predstavljaju azija i Europa mogu da ubrzaju proces starenja. On je studirao i ispitivao život rudara i došao do zaključka da oni ostare oko 10 godina ranije od radnika ostalih profesija. Uzroci prevremene smrti kod ovih Ijudi se tumače istroše- nošću organizma, kao i nastalim komplikacijama silikoze, njihove česte plućne bolesti. Najčešće smr- tonosne komplikacije su tuberkuloza i srčana slabost. Rudari obično idu u penziju već oko svoje 46. godine. 

Kakvi su to faktori starosti krvnih sudova

Starost je bolest krvnih sudova. Rana istrošenost krvnih sudova s izraženom arteriosklerozom, đovodi uvek do ranog nastupanja starenja. Razni psihički, fizički, hemijski, alimentami, socijalno-eko- nomski faktori spadaju u tzv. spoljašnje činioce, koji igraju važnu ulogu u nastajanju starosti. Pored tih spoljašnjih (egzogenih) činilaca starosti, treba spome- nuti i unutrašnji (endogeni) činilac, koji je predstav- Ijen konstitucijom dotične ličnosti, i koji često igra presudnu ulogu u nastajanju starosti; Ovaj konstitu- cionalni činilac je uslovljen kvalitetom krvnih su- dova i ostalih organa dotične ličnosti. Znači, nasta- janje starosti je uslovljeno uticajem pomenutih spo- Ijašnjih i unutrašnjih faktora. 

Nastojanja savremene gerontologije i gerijatrije su usmerena u pravou jačanja unutrašnjih faktora — konstitucije organizma, i pokušaju da se isključe od uticaja na organizam negativna dejstva pomenu- tih spoljašnjih faktora. Ukoliko se ovo uspešno ostva- ri, Ijudski vek će se, verovatno, još više produžiti. 

Šta prosjek radi u svemu ovome?

 

Čovek se rađa, živi i umire. PremaEhreribergu, Ijudski organizam počinje da stari s početkom života. U mladosti i kasnije u periodu zrelosti, u tkivima preovladavaju regenerativni procesi, odnosno procesi obnavljanja ćelija. Organi čovečijeg organizma se nalaze u punoj psihičkoj i fizičkoj aktivnosti. Oko 50. godine počinju da se javljaju prvi vidljivi znaci sta- renja. Međutim, treba naglasiti da to nije pravilo i da starost kod izvesnih osoba postaje znatno izra- žena već posle 40. godine, dok kod drugih osoba sta- rost počinje da se znatno ispoljava tek oko šezde- sete godine. 

U toku starenja se progresivno i ireverzibilno menja građa (struktura) i aktivnost našeg organiz- ma. Svi organi u organizmu počinju da smanjuju svoju zapreminu (atrofiraju), tkiva postepeno gube vodu, elastičnost i u njima se sve više skuplja pig- ment karakterističan za starost — lipofuscin, te koža i ostali organi poprimaju karakterisrtiičn’U žućkasto- mrku boju. Takva tkiva, brže ili sporije, već gube sposobnost obnavljanja (regeneracije) ćelija. 

Koliko treba i koliko može da živi čovek 

Na ovo pitanje su pokušavali, a i danas poku- šavaju naučnici celog sveta da daju odgovor. Prema shvatanju francuskog biologa Bifona, Ijudski vek treba da bude 5—6 puta duži nego što iznosi vreme potrebno za razvoj i rastenje čovečijeg organizma. Prema navodima raznih autora, Ijudski vek treba da bude znatno duži nego što on stvarno jeste. Prema Bifonu, čovek treba da živi oko 120 godina, prema Bogomolecu oko 130 a prema Doloreu oko 95 godina.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *