Kakva je rigidnost starenja vena elastičnosti?

Kakva je rigidnost starenja vena elastičnosti?

I vene sa starenjem postaju rigidne, tvrde, gube elastičnost i na njima se odigravaju slične promene kao na arterijama i one mogu da se proširuju i prskaju. Kad je takva kakva je onda rigidnost prskanja?

Što se tiče najsitnijih krvnih sudova, kapilara. Oni se tokom vremena smanjuju ishrana i hrana i propadaju u sve većem broju tako da parenhimni meki organi. Kao što su jetra, srce, bubrezi, pluća, mozak, zbog tog smanjenog broja kapilara. Dobijaju sve manju količinu krvi i tokom vremena atrofišu i smanjuju svoju aktivnost. 

Kakva je rigidnost slabosti?

Hronična srčana slabost kod starih osoba postaje manifestna obično oko 60. godine. Tada se obično jasno primeti slabost srčanog mišića. I to pri fizičkom naporu, ubrzanom hodu ili trčanju. Srce tada nije u stanju da savlada napor. Ono mora brže da radi. Da bi svim ćelijama dopremilo potrebnu količinu kiseonika. U krvi se naikupljaju štetne kisele materije. Kao mlečna kiselina i ugljena kiselina. Koje draže važne centre u produženoj moždini. I zbog toga sc stare osobe lako zamaraju.

Žale se na lupanje srca pri manjem naporu. Ili se žale na bolno stezanje u predelu srca, pri bržem hodu. Srčane arterije su zbog sklerotičkog procesa sužene. Te srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i posledica toga je pojava srčanog bola. Iz toga razloga stare osobe treba da izbegavaju jače fizičke napore. Trčanje, žurbu, hladnoću ili vrućinu, velika uzbuđenja, obilnu ishranu. Jer sve to može da optereti srce i krvne sudove i da dovede do neželjenih komplikacija. 

Pored hronične srčane slabosti, koja se kod sta- račkog srca ispoljava prilikom fizičkog rada, kod dosta velikog broja starih Ijudi, kao popratni nalaz kod izražene arterioskleroze aorte i sitnih arterija, javlja se, naročito kod gojaznih, povišenje krvnog pritiska. Pored srčanih tegoba, oni se žale na glavo- bolju, vrtoglavice, zujanje u ušima, slabiji vid itd.

Krvarenje iz nosa crvenih lica

Takve osobe često krvave iz nosa, pate od nesanica, one su često crvenog lica, dobro uhranjene i, kako se to kaže »pucaju od zdravlja«. Pni lekarskom pre- gledu kod njih se, pored proširenja srca, otkrije i povišenje krvnog pritiska, a ponekad i šećerna bolest.  Kakva je rigidnost šećernih bolesti niko ne zna i dalje.

Prema mnogim statističkim podacima, a naročito američkim, vidi se da je vek utoliko kraći ukoliko je neka osoba deblja. Ako telesna težina starijeg čoveka prelazi idealnu težinu za 20%, smrtnost se povećava za oko 35%, a ako je prelazi za 50%, smrtnost raste naglo na oko 90%. Iste statistike nam pokazuju da osobe trbušaste i go- jazne, s velikim nasla- gama masti na trbuhu kraće žive od osoba normalne težine. Ako je obim trbuha za oko 10 cm veći od obima grudnog koša pri ma- ksimalnoj inspiraciji, smrtnost je kod ovih osoba za 45% veća nego kod Ijudi normalnog o- bima. Iz toga se n.ože izvući zaključak. 

Gojazna osoba, kra- tak život, mršava ili normalno uhranjena o- soba dug život. 

Mnoge statistike i iskustva poznatih kar- diologa nam pokazuju a najveći broj ljudi u civilizovanim zemljama umire od raznih oboljenja srca. Kod starih osoba glavni faktor koji dovodi do oštećenja srca jeste arterioskleroza. Arteriosklerotično izmenjeni krvni sudovi predstavljaju pogodan teren za nastajanje težih oboljenja srca, kao što su angina prektoris, ili koronama tromboza (srčana kap).Glavni problem savremene gerontologije i kar- diologije je borba protiv arterioskleroze.Ovaj pro- blem se široko razmatra u mnogobrojnim medicin- skim centrima širom celog sveta.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *